03/06/2026
Бранимир Андрић: Глобални трендови успоравају извоз, али привреда показује отпорност
Привредна друштва са подручја које обухвата Подручна привредна комора Бијељина у периоду јануар–април 2026. године остварила су извоз у вредности од 317,5 милиона КМ, што представља пад од 7,6% у односу на исти период претходне године. Истовремено, увоз је износио 454,1 милион КМ и забележио раст од 2,6%, док је укупан обим спољнотрговинске размене достигао 771,6 милиона КМ.
‘’Глобална економија улази у период споријег раста, при чему се све више наглашавају структурни ризици који прате таква кретања. Према најновијим процјенама Међународног монетарног фонда, глобални раст у 2026. години износиће око 3,3%, што представља релативно стабилан, али и даље исподпросјечан ниво у односу на дугорочне трендове’’ рекао је Бранимир Андрић први човјек Привредне коморе Бијељина.
На тржиште Европске уније пласирано је готово 70% укупног извоза региона, док земље ЦЕФТА-е учествују са 18,4%. Истовремено, Европска унија учествује са 45,1% укупног увоза, а ЦЕФТА земље са 39,8%.
С обзиром на то да у укупној спољнотрговинској размјени региона и даље доминирају земље Европске уније, успоравање њихових економија већ се одражава на пад спољне тражње, што резултира смањеним извозним перформансама домаћих привредних друштава.
‘’Оваква кретања већ су имала утицај на привредну активност, првенствено кроз слабију екстерну тражњу усљед успоравања привреде у кључним партнерима из Европске уније. Истовремено, раст цијена енергената у претходном периоду, посебно нафте, додатно је погоршао трошковну позицију и цјеновну конкурентност домаћег извоза али истовремено смањује куповну моћ становништва и води ка паду домаће потрошње, што се даље негативно одражава на укупну привредну динамику и успорава раст у секторима који зависе од интерне тражње’’ додао је Андрић.
Најзначајније извозно тржиште је Њемачка, у коју је пласирана роба у вредности од 64,6 милиона КМ, а слиједе Србија, Словенија и Италија. Позитивна кретања забиљежена су код извоза у Италију (+29,7%) и Хрватску (+17,8%), док је највећи пад извоза регистрован код Румуније (-70,7%) и Аустрије (-44,2%).
