Aleksandar Vasić - Poslovni savetnik

Aleksandar Vasić - Poslovni savetnik PORESKO SAVETOVANJE
RAČUNOVODSTVENE USLUGE
DRUGE POSLOVNE USLUGE Na tom putu dobro je imati pouzdanog i veštog saputnika.

O nama

Na putu od Vaše početne ideje da zakoračite u poslovni svet, do ostvarenja cilja, naići ćete na niz ne tako zanimljivih i za Vas možda nerazumljivih i nepremostivih prepreka. Neka POSLOVNI SAVETNIK bude vaš pouzdan partner. Vizija

Vizija POSLOVNOG SAVETNIKA je da postane lider u pružanju najšireg spektra usluga privrednim subjektima i sinonim za efikasne i kvalitetne usluge. Strateški cil

jevi

Ostvarenje liderske pozicije na tržištu konsultantskih usluga u regionu je naš strateški cilj. Veliki broj saradnika koji imaju visok nivo stručnih znanja iz najšireg spektra specijalnosti i njihovo odlično poznavanje poslovnih i društvenih prilika obezbediće realizaciju ove pozicije. Posvećeni smo kontunuiranim aktivnost na širenju broja saradnika i konsultanata, stalnom stručnom usavršavanju, uvođenju inovacija u poslovanje i uspostavljanju strateškog partnerstva sa renomiranim revizorskim, konsultantskim i softverskim kompanijama. Delatnost

Pružanje računovodstvenih usluga je naša osnovna delatnost. Dugogodišnje iskustvo u obavljanju poslova računovodstva je najbolja preporuka. Samo oni privrednici koji imaju kvalitetan i pouzdan sistem računovodstva mogu u potpunosti da se posvete rastu i razvoju. POSLOVNI SAVETNIK pruža usluge računovodstva/knjigovodstva za:

domaća preduzeća i predstavništva stranih kompanija;
privredna društva trgovinske, uslužne i proizvodne delatnosti;
preduzetnike, udruženja građana, sportske klubove i fizička lica

POSLOVNI SAVETNIK vam nudi kompletan knjigovodstveno – računovodstveni servis

Priprema dokumentacije za knjiženje
Knjiženje poslovnih promena po Međunarodnim računovodstvenim standardima
Obračune PDV, poreza na dohodak, imovinu, doprinosa i svih drugih javnih prihoda;
Izrada godišnjih računovodstveni izveštaja – završnih računa i sastavljanje poreskih bilansa i poreskih prijava poreza na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti;
Vođenje robnog knjigovodstva – stanja lagera robe, materijala i gotovih proizvoda i obračun proizvodnje;
Kadrovke evidencije i obračuni za utvrđivanje staža osiguranja (M4);
Evidencije vaše imovine, nekretnina, opreme i inventara. Za preduzeća sa malim obim prometa POSLOVNI SAVETNIK će u svojim poslovnim prostorijama organizovati kompletno vođenje svih administrativnih i računovodstvenih poslova, od prijema poslovne dokumentacije i preuzmanja dnevnih izvoda, do obrade, knjiženja i vođenja svih evidencija. Potpuni servis za vaše poslovanje možete imati na jednom mestu. Preduzeća koja imaju potrebu da deo svog poslovanja prate neposredno, u saradnji sa POSLOVNIM SAVETNIKOM mogu da organizuju pripremu dokumentacije, izradu prijemnih dokumenta i računa i vodjenje evidencija o prometu robe, materijala, gotovih proizvoda ili rezervnih delove u svojim poslovnim prostorijama, a POSLOVNI SAVETNIK će preuzeti sve ostale knjigovodstveno računovodstvene poslove. Za firme za velikim obimom poslovanja, i potrebom da se neposredno u samom preduzeću vodi poslovno računovodstvo, POSLOVNI SAVETNIK će biti pouzdan savetnik i pružiti svu neophodnu podršku u organizaciji i kontroli sektora računovodstva i finansija u vašoj firmi i vršiti izradu godišnjih računovodstvenih izveštaja. POSLOVNI SAVETNIK je spreman da odgovori i sve češćim zahtevima vlasnika i direktora kompanija da se izvrši nezavisna procena osposobljenosti i organizovanosti postojeće službe računovodstva i da se menadžmentu predlože mere za poboljšanje kvaliteta rada službe. Sve firme koje su nam poklonile svoje poverenje POSLOVNI SAVETNIK smatra svojim partnerima. Taj odnos značajno je drugačiji od standardnog odnosa klijent – agencija. Kvalitetom svojih usluga POSLOVNI SAVETNIK želi da doprinese rastu i razvoju svojih klijenata - partnera. Samo kroz partnerski odnos možemo obezbediti trajanje, rast i razvoj. Naša želja je da ovim izazovima odgovorimo zajedno sa vama.

27/08/2026

Poreze malo ko voli. Ali oko nekih stvari se ipak prilično slažemo.

1. Porez je neizbežan.
Možemo raspravljati koliko ga treba biti i ko treba da ga plaća, ali nema uređene države bez poreskih prihoda.

2. Porezi menjaju ponašanje.
Ljudi i kompanije prilagođavaju potrošnju, ulaganja, način poslovanja onome što država oporezuje i kako ga oporezuje.

3. Preveliko oporezivanje može državi doneti manje, a ne više.
Ako nameti postanu previsoki, ljudi menjaju ponašanje, manje ulažu, sele aktivnosti, traže načine da porez izbegnu ili naprosto stvaraju manje onoga što se oporezuje.

4. Poreska pravila moraju biti dovoljno stabilna i predvidiva.
Nije problem samo koliko se plaća. Problem nastaje i kada obveznik ne može razumno da zna šta će važiti, kako će se propis tumačiti i koliko će ga nešto koštati.

5. Bez zajedničkog plaćanja nema ni uređene zajednice.
Sudovi, putevi, bezbednost, škole, zdravstvo i druge zajedničke funkcije ne mogu postojati samo od dobre volje.

Tu, međutim, slaganje uglavnom prestaje, a počinju večita neslaganja.

Svi znaju da država mora nešto da uzme. Neslaganje počinje kod pitanja da li uzima naše, vraća zajedničko, kažnjava uspešne, ulaže u budućnost, ispravlja nepravdu - ili samo hrani samu sebe.

1. Izbegavanje poreza: snalažljivost ili prebacivanje računa na druge?
U društvu koje državu doživljava kao korumpiranu i neprijateljsku, izbegavanje plaćanja poreza lako postaje gotovo legitimna samoodbrana. Tamo gde je poverenje veće, ista stvar izgleda sasvim drugačije: koristiš ono što su platili drugi.

2. Državu ograničiti ili osposobiti?
Jedan pogled kaže da državi treba ostaviti što manje novca i prostora, jer svaki dodatni prihod lako postaje dodatna potrošnja, birokratija i moć. Drugi polazi od toga da država mora imati dovoljno kapaciteta da obavlja poslove koje pojedinci sami ne mogu, pa je ključno pitanje koliko je sposobna i odgovorna za ono što troši.

3. Ista stopa za sve ili imućniji plaćaju više?
Za jedne je pravedno da svi plaćaju isti procenat. Za druge isti procenat nije ista žrtva: 20% nekome menja život, a nekome gotovo ništa.

4. Moj novac ili i proizvod zajednice?
Jedan pogled polazi od toga da ono što smo zaradili pripada prvenstveno nama, jer je rezultat našeg rada, rizika i sposobnosti. Drugi podseća da se nijedna zarada ne stvara u vakuumu: potrebni su pravni sistem, obrazovani ljudi, infrastruktura, stabilna valuta, bezbednost i tržište koje zajednica održava.

5. Država mora da štedi ili sme da se zadužuje?
Za jedne država, kao i domaćinstvo, ne bi smela dugo da troši više nego što prihoduje i ostavlja račun sledećim generacijama. Za druge je zaduživanje racionalno kada se njime finansira nešto što će buduće generacije koristiti: pruga, škola, most ili druga infrastruktura.

Ova neslaganja su večita ne zato što nismo dovoljno razmišljali o tome kako treba oporezivati, nego zato što iza odgovora stoje različite ideologije, ekonomski pristupi, političke tradicije i različite predstave o državi, pravdi i svojini.

Nije teško zaključiti da se rebalans budžeta donosi u najkraćoj mogućoj proceduri (tri dana) i da iza njega postoje izve...
25/08/2026

Nije teško zaključiti da se rebalans budžeta donosi u najkraćoj mogućoj proceduri (tri dana) i da iza njega postoje izvesni politički ciljevi. Može li ipak zainteresovani građanin, koji ne čita zakon i kojeg nervira skupštinska rasprava, zaključiti kakve posledice po stabilnost javnih finansija imaju pojedini potezi?

Može. Najlakše je pogledati ocenu / mišljenje Fiskalnog saveta. Izveštaji ovog stručnog državnog tela su pisani normalnim jezikom, a u njihove namere ne treba sumnjati.

Njegov prilično konzervativni zadatak je, grubo rečeno, da uoči slabosti u državnim prihodima ili rizike i opasnosti u trošenju državnog novca.

Usled kratkog roka, mišljenje o aktuelnom rebalansu nije još stavljeno na sajt Fiskalnog saveta, ali je (kao što je to i obavezno) dostavljeno u skupštinsku proceduru, pa time i medijima. Ozbiljniji mediji ga prenose. I sad, šta pomenuti natprosečno zainteresovan građanin može zaključiti o stanju budžeta? Pogledajmo naslov na sajtu javnog servisa RTS:

- „Fiskalni savet: Prihodi u rebalansu realistični, dobit veća za 112 milijardi dinara“

Naslov je ispisan pet p**a krupnijim slovima nego potonji tekst informacije, on daje ton celom tekstu. A u tekstu, iako se pominju pojedine kritičke ocene Saveta, nigde se ne pominje deficit ni njegova visina.

To je informacija Tanjuga, slično prenosi i RTV.

Nasuprot tome, druga medijska slika istog rebalansa u naslovima izgleda ovako:

- N1/Beta: „Rebalansom budžeta za 2026. neopravdano deficit povećan na 3,5 odsto BDP-a“

- Insajder: „Rebalans budžeta donosi neopravdano povećanje deficita, usvaja se uz nedovoljnu transparentnost i kratke rokove“

- Biznis rs: „Neopravdano povećanje deficita na 3,5 odsto BDP-a podstiče inflaciju“

Sve ove tvrdnje su tačne, tj. postoje u mišljenju Fiskalnog saveta. Ali čitalac dobija dve sasvim različite slike iste države i istog budžeta.

(Ovde i ne uzimam u obzir bezbrojne privatne medije, koji se ne zamaraju čitanjem i prenošenjem mišljenja nezavisnog tela koje plaćamo da motri na budžet, već prenose izjave vladinih predstavnika ili opozicionih poslanika.)

U prvoj verziji, javne finansije izgledaju super zdravo, prihodi rastu, država ima više novca i deli ga građanima. U drugoj verziji, država koristi bolji prihod kao izgovor da dodatno poveća rashode i deficit, uz mere koje Fiskalni savet kritikuje zbog slabe ekonomske opravdanosti, netransparentnosti i prevelike diskrecije.

Ja čitam: - Održivo je, ali imali smo priliku da deficit svedemo na 2 - 2,5%, a tu priliku ne koristimo. Fiskalna disciplina nije štedljivost radi štedljivosti, nego kupovina slobode za loša vremena.

A šta li je onaj prosečni građanin zaključio o zdravlju državne kase?

19/08/2026

Među fanaticima poreskog planiranja počasno mesto zauzima Džon Pol Geti. Ovaj američki industrijalac šezdesetih godina bio je smatran najbogatijim čovekom na svetu.

Bio je opsednut potrebom da kontroliše gde će njegov novac završiti. Država je u tom smislu bila krajnje nepoželjan primalac.

Najbizarniji primer dogodio se 1973. godine, kada je u Italiji otet njegov šesnaestogodišnji unuk Džon Pol Geti III. Otmičari su tražili 17 miliona dolara. Geti je odbio da plati uz obrazloženje da ima još četrnaestoro unučadi, pa ako podlegne uceni gde će to dovesti?

Otmičari, normalno, nisu mogli da veruju šta čuju: radilo se o promilima porodičnog bogatstva.

Posle nekoliko meseci kriminalci su mladiću odsekli uvo i poslali ga jednom rimskom listu. Celu dramu prate mediji širom sveta. Posle dužeg pregovaranja (!) cena je oborena na oko tri miliona.

Tada je isplivalo da je u ceo proces znčajno ulazila i poreska kalkulacija. Getijevi savetnici zaključili su da može da plati 2,2 miliona dolara uz odgovarajući poreski odbitak. Toliko je i dao. Ostatak nije poklonio sinu, ocu otetog dečaka, nego mu ga je pozajmio uz četiri odsto kamate.

Geti je poreze opisivao kao noćnu moru, a deo državne potrošnje kao neproduktivne socijalističke programe. Kada je poklanjao umetnička dela, koristio je njihove procenjene vrednosti za poreske odbitke. Njegovo poresko planiranje postalo je toliko agresivno da je Kenedijeva administracija medijima prosledila podatak da je jedne godine čovek koji je važio za najbogatijeg Amerikanca platio svega 504 dolara federalnog poreza na dohodak.

Bio je, kažu, gadan deda: u svom engleskom dvorcu postavio je telefonsku govornicu na plaćanje kako mu gosti ne bi pravili međunarodne račune. Donald Saterlend (veoma liče) ga je u seriji Trust iz 2018. godine odlično pretvorio upravo u tu vrstu patrijarha.

Kraj života organizovao je u istom maniru. Ostao je dosledan u škrtosti, poreskoj optimizaciji, nepoverenju prema porodici i strasti prema umetnosti. Geti je od 1953. gradio muzejsku zadužbinu, a testamentom joj je ostavio najveći deo svoje lične imovine. Taj deo njegovog bogatstva tako je, zahvaljujući poreskom tretmanu dobrotvornih ustanova, izmakao i naslednicima, ali i porezu na zaostavštinu.

Pojedini članovi porodice posle njegove smrti 1976. pokušavali su, uglavnom neuspešno, da ospore delove testamentarne konstrukcije.

Što se umetničke zadužbine tiče, ona je doživela izuzetan uspeh. Danas iza imena Geti stoje velelepni muzeji, istraživački i konzervatorski instituti i fondacija sa imovinom vrednom više milijardi dolara.

Prema tome, ovo ipak nije slučaj Pantelije Topalovića koji prezire decu i „sve ostavlja sebi“. Mora se priznati da je ovo jedan veličanstven poreski manevar: zaključao je kapital i od države i od dece, tačno u ono što je sam hteo. U instituciju otvorenu javnosti, ali uređenu prema njegovoj volji, koja je nadživela njega, njegovu decu i njihove prohteve i obezbedila trajnost njegovog imena.

Ono kad računovođa ode na psihoterapiju
13/08/2026

Ono kad računovođa ode na psihoterapiju

Agonija Apoteke Beograd, kao nekada najsnažnije javne apotekarske ustanove, sažima mnoge slabosti sistema. Kažem sistema...
11/08/2026

Agonija Apoteke Beograd, kao nekada najsnažnije javne apotekarske ustanove, sažima mnoge slabosti sistema. Kažem sistema, jer sistem ipak postoji, pa bi mogao i morao da daje rešenja.

Ono što gledamo godinama je mrcvarenje, prebacivanje odgovornosti sa jednog na drugog nadležnog državnog aktera i dobro staro „spasavanje“ u poslednjem trenutku.

Poslednje spasavanje je uplata (44 mil iz tekuće budžetske rezerve u RFZO) da bi se zaposlenima overile knjižice. Pominje se overa do 30. septembra, a propisi omogućavaju tromesečnu overu kada poslodavac započne izmirivanje duga za doprinose, najmanje uplatom doprinosa za jedan mesec.

Emitovan je dakle autoritet kroz vidljiv znak “spasavanja”. Overena knjižica košta manje od reforme, a na televiziji izgleda gotovo jednako dobro.

Ali zaposleni imaju šesnaest neisplaćenih plata, postoje dugovi za doprinose, dobavljače, lekove i godine nagomilanih obaveza. Ako postoji finansijski plan za sve to, bilo bi izvanredno da ga neko pokaže. Ne zato što smo sitničavi, nego zato što je to tradicionalni način na koji se proverava da li nešto jeste plan ili improvizacija i predstava.

Sada, posle deset ili više godina krize mi opet ne znamo jasno da li važe nekad pominjani planovi da će budući koncesionar izmiriti zaostale zarade, da li je funkcionisanje zagarantovano samo malom broju poslovnih jedinica, šta će uopšte biti sa zaposlenima kroz nekoliko meseci.

Možda najvažnije da li će se očuvati proizvodnja lekova koji nisu bili isplativi, ali su neophodni pacijentima.

Prema zvaničnim izjavama, Grad Beograd je tokom prethodnog perioda izdvojio stotine miliona dinara za zarade i preuzeo obavezu izmirivanja dela starih dugova prema dobavljačima. Ipak, javnosti nije predstavljen celovit pregled uplata, njihove namene i rezultata koje su proizvele.

Sistem je vezao jednu ruku javnim apotekama kada ih je svojevremeno stavio u neravnopravnu utakmicu sa privatnim sektorom.
Sistem ima i Državnu revizorsku instituciju koja je periodično sagledavala stanje i utvrđivala probleme. Nevolja je što DRI daje dijagnozu ali ne može da nametne terapiju. „Ispravite knjiženja, uredite evidencije, preispitajte broj zaposlenih, uskladite organizaciju, uredite finansijski plan, naplatite/povratite određena sredstva..”

Obveznik rešava DRI problem tako da u roku od 90 dana pošalje odzivni izveštaj „jeste, shvatamo, radićemo tako u budućnosti“. DRI kaže: „Ok, vidimo da ste razumeli“ i čeka poteze izvršne vlasti.

Ukoliko obveznik ne pošalje ni ovakav izveštaj kazna je od 5.000 - 50.000 dinara. Ukoliko izvršna vlast ne reši problem nema nikakve kazne.

Tako se nastavlja „budžetska magija” i tako nam se sve čini da država mnogo detaljnije i strožije propisuje privatnim kompanijama kako da posluju.

A valjda bi trebala da strožije i uspešnije upravlja onime nad čime ima veću vlast - javnim sektorom.

Show translation

07/08/2026

Nacrt izmena Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji privukao je zasluženu pažnju, iako se ne predlažu bitne izmene poreskog postupka. Najzanimljivije izmene tiču se načina upravljanja ljudima u Poreskoj upravi.

Mediji su gotovo svu pažnju usmerili na jednu od njih - bezbednosne provere kandidata koje bi sprovodila BIA.

Same po sebi, provere nisu nikakva svetska retkost. Poreske uprave raspolažu ogromnom količinom poverljivih podataka i sasvim je razumljivo da država želi da proveri integritet ljudi koji će tim podacima imati pristup.

Ali način na koji je to ovde uređeno otvara nekoliko pitanja.

Kriterijum prema kome se kandidat može odbiti formulisan je veoma široko. Govori se o postojanju „smetnje sa stanovišta bezbednosti Republike Srbije“, bez bližeg objašnjenja šta taj standard obuhvata. Takva formulacija ostavlja veliki prostor za različita tumačenja, a kandidatu otežava da razume zbog čega nije primljen i kako bi takvu odluku mogao delotvorno da ospori.

Drugo je pitanje institucije koja proveru sprovodi. U pojedinim državama bezbednosne i integritetske provere državnih službenika obavljaju posebne službe za proveru kadrova ili centralne službe državne uprave. One nisu obaveštajne agencije niti tajne policije, već administrativna tela specijalizovana upravo za procenu podobnosti za državnu službu. Zato se može postaviti pitanje da li je BIA najprimereniji izbor za rutinsku proveru svih kandidata za rad u Poreskoj upravi ili bi njena uloga trebalo da bude ograničena na posebno osetljiva radna mesta.

Dosadašnja obaveza političke neutralnosti razrađuje se u detaljan režim ponašanja zaposlenih. Zabranjeno bi bilo nošenje ili isticanje simbola, slogana, znački, odeće i drugih obeležja koja se mogu razumno protumačiti kao politička, stranačka, ideološka ili protestna poruka. Povreda ove obaveze postaje teža povreda radne dužnosti, uz mogućnost hitnog udaljenja zaposlenog sa rada.

Naravno, politička neutralnost državnih službenika nije ništa novo niti sporno. Međutim, pojmovi poput „ideološke“ ili „protestne“ poruke znatno su širi od klasične zabrane stranačkog delovanja. Bilo bi korisno da zakon preciznije odredi granice i dopuštenog (osim zabranjenog), kako bi se izbegla različita tumačenja u praksi.

Još jedna promena prošla je gotovo neopaženo. Direktor Poreske uprave više ne bi birao između najviše tri najbolje rangirana kandidata na konkursu, već između svih kandidata koji ispune uslove i prođu (eventualnu) bezbednosnu proveru. Time se povećava diskreciono pravo direktora. Da li će to omogućiti kvalitetniji izbor ili otvoriti prostor za subjektivnije odlučivanje, ostaje pitanje na koje će odgovor dati tek praksa.

Sve ove izmene mogle bi da se tumače kao male, ali samo njihovo iniciranje govori o duhu vremena.

Taj duh vremena je da se, u periodu kada Poreska uprava ne može ni izbliza da zaposli dovoljan broj stručnjaka, menja način na koji država bira, kontroliše, unapređuje i disciplinuje svoje poreske službenike.

05/08/2026

Da je realno formirati službu hitnog knjigovođe ili hitnog poreskog savetnika, takva služba bi verovatno do sada već bila organizovana.

Postojeće službe hitnog delovanja kao što su hitna pomoć, vodoinstalater, vatrogasci, dežurna apoteka, postoje zato što ima zdravstvenih i drugih životnih stanja koja se ne mogu predvideti, planirati niti preduprediti, a kod kojih je neophodno reagovati odmah da bi se sprečila velika šteta.

Iz mog ugla svaki urgentan računovodstveni problem je mogao da se predvidi i spreči dovoljno blagovremeno. Svaki je danima i mesecima unazad bio „šta ima veze“ propust, „ko će o tome sad razmišljati“ detalj, „ne mogu ja sve znati“ rupa u procedurama.

To je ta dragocena razlika između bitnog i hitnog.

Drugim rečima, ono što je realno bio mali, dosadan ali bitan zadatak koji nije prioritet, vremenom će postati super hitno i nemoguće težak zadatak. A hitnost značajno smanjuje kvalitet pa i mogućnost rešenja.

Neki klijenti će se često ponašati kao da za njihov hitan problem postoji mobilna ekipa za hitne intervencije u računovodstvu ili porezima. Oni imaju snažno osećanje potrebe, opravdanosti i bitnosti, a ja ih tada upućujem da uoče psihološku razliku između potrebe i želje.

Klijenti osećaju potrebu (nešto bez čega ne može da se funkcioniše) ali za mene je to najčešče njihova želja (kako zamišljamo da se potreba može ispuniti).

Ovde čak nije presudno pitanje cene.

Razumno je da usluga koja se traži u kratkom roku košta više. I sam sam, kada sam nešto propustio ili zakasnio, bio spreman da cenu svog propusta platim.

Ali postoje stvari koje ni viša cena ne može učiniti mogućim.
Posebno u oblasti poreza, pitanja koja se predstavljaju kao hitna često zahtevaju složenu analizu, uvid u veliki broj dokumenata, proveru propisa, mišljenja, tumačenja i prakse.

Takav posao ne postaje jednostavniji samo zato što je nekome potreban do sutra.

Naravno, svakome se može dogoditi propust. Može se dogoditi da nešto zaista važno nije blagovremeno uočeno ili planirano i da je sada potrebna brza reakcija.

Ali i tada je važno biti svestan jedne stvari: posledice sopstvenog propusta u planiranju ne možemo automatski pretvoriti u obavezu savetnika, računovođe, advokata ili bilo kog drugog profesionalca da se žrtvuje, ostavi sve svoje ranije obaveze i odmah se posveti našem problemu.

Ovo me je potpuno iznenadilo: saznao sam da su me rangirali kao tridesetog na svetu na listi „200 Top LInkedin Glasova“ ...
02/08/2026

Ovo me je potpuno iznenadilo: saznao sam da su me rangirali kao tridesetog na svetu na listi „200 Top LInkedin Glasova“ u oblasti "Poreska i računovodstvena edukacija". Koliko vidim, jedini sam iz Srbije.

Favikon, poznata francuska kompanija koja je sačinila ovu listu, bavi se merenjem uticaja na društvenim mrežama širom sveta. Naročito su specijalizovani za LInkedin, gde objavljujem većinu svojih tekstova, komentara i uvida iz oblasti poreskih propisa, računovodstva i javnih finansija.

Mnoge od tih objava postujem i ovde.

Hvala svima vama koji me pratite 😊

29/07/2026

Novi Zeland je međunarodno prepoznat kao jedan od najboljih primera transparentnog i konsultativnog oblikovanja poreske politike.

U mnogim državama javna rasprava predstavlja poslednju formalnost pre usvajanja. U novozelandskom modelu ona je deo proizvodnje i doterivanja samog propisa.

Oni su 1995. uveli Generic Tax Policy Process (Opšti proces za poreske propise) što nije zakon, već jedna ustaljena administrativna procedura koje se pridržavaju vlada, poreska uprava i trezor.

Vrlo bitan element celog postupka je da zainteresovana javnost učestvuje i *pre* nego što se donese nacrt zakona, a ne samo posle.

Strateški, država prvo određuje šire ciljeve: šta želi od poreskog sistema, koliko prihoda joj je potrebno, koje oblike izbegavanja poreza želi da suzbije, želi li da privuče kapital ili radnike, šta će finasirati prihodima, itd.

Zatim, na taktičkom nivou, Vlada objavljuje višegodišnji plan šta razmatra, npr međunarodno oporezivanje, pojednostavljenje njihovog PDVa, sprečavanje zloupotreba, itd.

Zatim se na operativnom planu izdaje “konsultativni dokument” i uključuje javnost. U tom draftu službenici nisu zaključali zakon, već iznose i dileme. Npr, ovde razmišljamo o tri rešenja, ovde će verovatno biti troškova, itd. Cilj je da dokument otvoreno kaže o čemu se raspravlja a o čemu ne. Npr oko toga i toga smo sigurni ali nismo oko praga, izuzetaka, rokova i načina prijavljivanja. Konsultacije tj javna rasprava moraju trajati min 6 nedelja.

Potom se predlog ili zadržava, ili koriguje, ili se više rešenja spajaju u jedno, pa se po potrebi drži i drugi krug konsultacija. Kada vlada usvoji zakonski tekst, on uglavnom ide na skupštinski odbor koji pravi svoju javnu raspravu, pa tek onda na glasanje.

Poreska uprava ima svoje telo za propise koje učestvuje u pripremi, a pogotovo u oceni problema u implementaciji zakona. Ona ima svoje javne konsultacije i ministrima sugeriše “korektivne izmene” usled uočenih slabosti u primeni. Izmene nisu poraz države, već stalno doterivanje u skladu sa praksom.

Dakle, javna rasprava je čitav niz aktivnosti, a ne samo evidencija protivljenja. Raspravlja se i pre nego što zakon bude napisan, a i posle njegovog usvajanja.

Svrha je da se proizvede drugačiji tekst od onoga kojeg bi administracija sama napisala. Podrazumeva se da administracija ne zna unapred sve praktične posledice sopstvenog predloga.

Kod nas se, i to najčešće u poslednjem trenutku, raspravlja o gotovom nacrtu zakona i Vlada poručuje učesnicima javne rasprave otprilike: mi smo napisali zakon, vi formulišite bolje članove pa ćemo razmotriti. Pa koliko je realno da je to posao zainteresovane i stručne ne-pravničke javnosti? Zašto bih i kako bih ja pisao članove zakona? Moje je da je argumentujem šta vidim kao dobro i loše u zakonu.

Novozelandski proces jeste sporiji i košta. Ali zar nije najveći trošak kada loš propis, propis kojem svi brzo uoče slabost godinama nanosi štetu i kida živce privredi, računovođama, softverašima, obveznicima?

Address

Kneza Lazara 8
Šabac
15000

Opening Hours

Monday 08:00 - 16:00
Tuesday 08:00 - 16:00
Wednesday 08:00 - 16:00
Thursday 08:00 - 16:00
Friday 08:00 - 16:00

Telephone

+381653061600

Website

,

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Aleksandar Vasić - Poslovni savetnik posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Aleksandar Vasić - Poslovni savetnik:

Shortcuts

Share

Category