Aleksandar Vasić - Poslovni savetnik

Aleksandar Vasić - Poslovni savetnik PORESKO SAVETOVANJE
RAČUNOVODSTVENE USLUGE
DRUGE POSLOVNE USLUGE Na tom putu dobro je imati pouzdanog i veštog saputnika.

O nama

Na putu od Vaše početne ideje da zakoračite u poslovni svet, do ostvarenja cilja, naići ćete na niz ne tako zanimljivih i za Vas možda nerazumljivih i nepremostivih prepreka. Neka POSLOVNI SAVETNIK bude vaš pouzdan partner. Vizija

Vizija POSLOVNOG SAVETNIKA je da postane lider u pružanju najšireg spektra usluga privrednim subjektima i sinonim za efikasne i kvalitetne usluge. Strateški cil

jevi

Ostvarenje liderske pozicije na tržištu konsultantskih usluga u regionu je naš strateški cilj. Veliki broj saradnika koji imaju visok nivo stručnih znanja iz najšireg spektra specijalnosti i njihovo odlično poznavanje poslovnih i društvenih prilika obezbediće realizaciju ove pozicije. Posvećeni smo kontunuiranim aktivnost na širenju broja saradnika i konsultanata, stalnom stručnom usavršavanju, uvođenju inovacija u poslovanje i uspostavljanju strateškog partnerstva sa renomiranim revizorskim, konsultantskim i softverskim kompanijama. Delatnost

Pružanje računovodstvenih usluga je naša osnovna delatnost. Dugogodišnje iskustvo u obavljanju poslova računovodstva je najbolja preporuka. Samo oni privrednici koji imaju kvalitetan i pouzdan sistem računovodstva mogu u potpunosti da se posvete rastu i razvoju. POSLOVNI SAVETNIK pruža usluge računovodstva/knjigovodstva za:

domaća preduzeća i predstavništva stranih kompanija;
privredna društva trgovinske, uslužne i proizvodne delatnosti;
preduzetnike, udruženja građana, sportske klubove i fizička lica

POSLOVNI SAVETNIK vam nudi kompletan knjigovodstveno – računovodstveni servis

Priprema dokumentacije za knjiženje
Knjiženje poslovnih promena po Međunarodnim računovodstvenim standardima
Obračune PDV, poreza na dohodak, imovinu, doprinosa i svih drugih javnih prihoda;
Izrada godišnjih računovodstveni izveštaja – završnih računa i sastavljanje poreskih bilansa i poreskih prijava poreza na dobit i poreza na prihod od samostalne delatnosti;
Vođenje robnog knjigovodstva – stanja lagera robe, materijala i gotovih proizvoda i obračun proizvodnje;
Kadrovke evidencije i obračuni za utvrđivanje staža osiguranja (M4);
Evidencije vaše imovine, nekretnina, opreme i inventara. Za preduzeća sa malim obim prometa POSLOVNI SAVETNIK će u svojim poslovnim prostorijama organizovati kompletno vođenje svih administrativnih i računovodstvenih poslova, od prijema poslovne dokumentacije i preuzmanja dnevnih izvoda, do obrade, knjiženja i vođenja svih evidencija. Potpuni servis za vaše poslovanje možete imati na jednom mestu. Preduzeća koja imaju potrebu da deo svog poslovanja prate neposredno, u saradnji sa POSLOVNIM SAVETNIKOM mogu da organizuju pripremu dokumentacije, izradu prijemnih dokumenta i računa i vodjenje evidencija o prometu robe, materijala, gotovih proizvoda ili rezervnih delove u svojim poslovnim prostorijama, a POSLOVNI SAVETNIK će preuzeti sve ostale knjigovodstveno računovodstvene poslove. Za firme za velikim obimom poslovanja, i potrebom da se neposredno u samom preduzeću vodi poslovno računovodstvo, POSLOVNI SAVETNIK će biti pouzdan savetnik i pružiti svu neophodnu podršku u organizaciji i kontroli sektora računovodstva i finansija u vašoj firmi i vršiti izradu godišnjih računovodstvenih izveštaja. POSLOVNI SAVETNIK je spreman da odgovori i sve češćim zahtevima vlasnika i direktora kompanija da se izvrši nezavisna procena osposobljenosti i organizovanosti postojeće službe računovodstva i da se menadžmentu predlože mere za poboljšanje kvaliteta rada službe. Sve firme koje su nam poklonile svoje poverenje POSLOVNI SAVETNIK smatra svojim partnerima. Taj odnos značajno je drugačiji od standardnog odnosa klijent – agencija. Kvalitetom svojih usluga POSLOVNI SAVETNIK želi da doprinese rastu i razvoju svojih klijenata - partnera. Samo kroz partnerski odnos možemo obezbediti trajanje, rast i razvoj. Naša želja je da ovim izazovima odgovorimo zajedno sa vama.

17/06/2026

Nedavno je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o računovodstvu, a Ministarstvo finansija je objavilo izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi.

O samom nacrtu zakona, predloženim rešenjima i onome što nas očekuje u narednom periodu pisaću posebno, jer te teme zaslužuju detaljniju analizu. Međutim, jedan detalj mi je privukao pažnju.

U izveštaju se navodi:
„...обављене консултације са кључним стејкхолдерима у области корпоративног финансијског (и нефинансијског) извештавања.“
Zastao sam kod reči „stejkholderi“.

Ne razumem zašto je ovaj engleski termin potreban u službenom dokumentu državnog organa. Obavezna je ćirilica, ali ne i korišćenje naših reči umesto konsultantskog žargona?

Zainteresovane strane.

Relevantni učesnici.

Predstavnici struke i privrede.

Subjekti na koje se propis odnosi.

Ili onako kako autor teksta na drugom mestu kaže „predstavnici državnih organa i organizacija, poslovnih udruženja, privrednih subjekata, stručne javnosti, kao i druga zainteresovana lica“.

Često govorimo o potrebi da propisi budu jasniji, jednostavniji i pristupačniji građanima. Pa hajde da se počne od jezika kojim se pišu zakoni i službena obrazloženja.

Nisam siguran da cilj državnih dokumenata treba da bude uža stručnost, pa da se u njih uvode engleske reči. Imam utisak da dokument tako postaje udaljeniji od onih koji treba da ga čitaju.

Država bi morala da ima obavezu da komunicira najjasnijim jezikom kojeg razumeju građani, privreda i profesionalci kojima su ti propisi namenjeni.

Razumljivost nije pitanje stila. Razumljivost je pitanje poštovanja prema onima kojima se obraćamo.

Na 12. kongresu Udruženja poreskih savetnika Srbije, održanom 5. i 6. juna u Vrdniku, potpisali smo sporazume o saradnji...
13/06/2026

Na 12. kongresu Udruženja poreskih savetnika Srbije, održanom 5. i 6. juna u Vrdniku, potpisali smo sporazume o saradnji sa Komorom poreskih savetnika Hrvatske i Institutom za računovodstvo i ovlašćene računovođe Severne Makedonije.

Za naše Udruženje ovo predstavlja nastavak jednog procesa koji traje godinama.

Udruženje poreskih savetnika Srbije osnovano je 2014. godine kao strukovna organizacija koja okuplja profesionalce koji se bave poreskim savetovanjem. Od 2019. godine smo član Evropskog udruženja poreskih savetnika (CFE Tax Advisers Europe), a od 2022. godine i njegov punopravni član.

Pored redovnih stručnih aktivnosti, značajan deo naših napora usmeren je na razvoj međunarodne saradnje, posebno sa organizacijama iz regiona. Prvi sporazum o saradnji potpisali smo sa slovenačkim udruženjem poreskih savetnika, a prošle godine i sa Komorom poreskih savetnika Crne Gore. Ove godine tom krugu pridružile su se i organizacije iz Hrvatske i Severne Makedonije.

Značaj ovakve saradnje je višestruk.

Države nastale na prostoru bivše Jugoslavije dele sličnu pravnu tradiciju, slične institucionalne izazove i često veoma sličan način razmišljanja o ulozi poreskog sistema. Istovremeno, Slovenija i Hrvatska kao članice Evropske unije, kao i Crna Gora koja je u poodmaklom procesu pristupanja, poseduju dragocena iskustva koja mogu biti od velikog značaja za Srbiju.

To je posebno važno danas, kada se i Srbija nalazi u procesu intenzivnog usaglašavanja svog zakonodavstva sa pravom Evropske unije. Poreski propisi su jedna od oblasti u kojoj će taj proces biti naročito izražen u godinama koje dolaze.

Zbog toga su razmena iskustava, zajedničke edukacije, stručni skupovi i direktna saradnja među profesionalcima iz regiona mnogo više od formalnih aktivnosti. Oni predstavljaju priliku da učimo jedni od drugih, izbegnemo greške koje su drugi već prošli i brže razumemo procese koji nas očekuju.

Kongres u Vrdniku bio je jedinstvena prilika da se na jednom mestu okupe predstavnici svih nacionalnih organizacija iz regiona koje su članice CFE-a. Zajednički zaključak bio je jednostavan, saradnju treba nastaviti i dodatno jačati, jer su izazovi sa kojima se suočavamo sve složeniji, a struka sve više prevazilazi nacionalne okvire.

Upravo zato verujem da će ovi sporazumi doneti konkretnu korist našim članovima, ali i doprineti daljem razvoju profesije poreskog savetnika u celom regionu

Jedna od centralnih tema 12. kongresa Udruženja poreskih savetnika Srbije bili su izazovi usaglašavanja poreskih propisa...
11/06/2026

Jedna od centralnih tema 12. kongresa Udruženja poreskih savetnika Srbije bili su izazovi usaglašavanja poreskih propisa sa poreskim pravom Evropske unije.

Posebnu vrednost ovoj temi dala je činjenica da su na panelu koji je organizovan učestvovali predstavnici strukovnih organizacija i konsultanti iz Slovenije (Aleksandra Heinzer, M.Phil), Hrvatske (Ivan Cevizovic), Crne Gore (Marnela Markovic), Severne Makedonije (Vesna Prentoska) i Srbije (Nebojsa Jovanovic, LL.M.). Retko imamo priliku da na jednom mestu čujemo iskustva država koje su već članice Evropske unije, država koje su u završnim fazama pristupanja i država koje se još uvek nalaze na tom putu.

Iskustva Slovenije i Hrvatske pokazala su kako u praksi funkcionišu pravila evropskog poreskog sistema, naročito u oblasti PDV-a, koji u svim našim državama predstavlja jedan od najznačajnijih javnih prihoda. Istovremeno, imali smo priliku da čujemo i o ulozi presuda Evropskog suda pravde u tumačenju poreskih propisa, kao i o sve značajnijoj razmeni poreskih informacija između država članica.

Posebno je bilo interesantno uporediti iskustva država koje se nalaze u različitim fazama evropskih integracija. Crna Gora je nedavno završila javnu raspravu o novom zakonu o PDV-u, dok je u Srbiji trenutno u toku javna rasprava o izmenama poreskih propisa koje su velikim delom usmerene upravo na usaglašavanje sa pravom Evropske unije.
Zbog toga su iskustva naših kolega iz regiona od posebnog značaja. Ona nam omogućavaju da bolje razumemo ne samo propise koje ćemo usvajati, već i izazove njihove primene u praksi.

Razgovor je pokazao da usaglašavanje sa pravom Evropske unije nije samo pitanje preuzimanja tekstova direktiva. Jednako su važni institucionalni kapaciteti, sudska praksa, poreska administracija, digitalizacija i sposobnost da se evropska pravila primene na način koji odgovara specifičnostima svake države.

Za mene je najveća vrednost ovog panela bila upravo razmena iskustava. Kroz uporedne prikaze različitih zakonskih rešenja dobili smo jasniji uvid u obaveze koje nas očekuju, ali i u moguće puteve kojima možemo doći do istog cilja.

Evropsko poresko pravo često deluje kao složen lavirint. Međutim, iskustva onih koji su tim putem već prošli pokazuju da je razmena znanja možda najbolji vodič kroz njega.

Družili smo se na 12. međunarodnom kongresu UPSS Udruženje Poreskih Savetnika Srbije.Prvog dana kongresa smo imali velik...
10/06/2026

Družili smo se na 12. međunarodnom kongresu UPSS Udruženje Poreskih Savetnika Srbije.

Prvog dana kongresa smo imali veliko zadovoljstvo da čujemo izuzetne predavače. Prof dr Boris Begović je govorio o izazovima fiskalne konsolidacije. Prof dr Sasa Randjelovic sa Ekonomskog fakulteta govorio je o sivoj ekonomiji i naplati poreza. Ivan Simič, koji je potpredsednik CEFa, govorio je o aktuelnim poreskim trendovima u EU, a Aleksandra Heinzer, M.Phil koja je predstavnica CEFa u Evropskoj komisiji za PDV, govorila je o stalnoj poslovnoj jedinici.

Drugi dan su obeležila predavanja Dr Miloša Vasovića, PhD, naučnog saradnika Instituta za uporedno pravo na temu stvarnog vlasnika prihoda u poreskom pravu; Minje Đokić, PhD o uticaju jurisprudencije Evropskog suda pravde na poreski postupak u Srbiji; Nataše Todorović-Dobrosavljević o oporezivanju digitalnih usluga u fokusu Pillar 2 i Ilije Rilakovića o pravnim i poreskim aspektima digitalne imovine.

Ugostili smo predstavnike odgovarajućih profesionalnih udruženja Slovenije (Ivan Simič), Hrvatske (Ivan Cevizovic), Crne Gore (Marnela Markovic) i Severne Makedonije (Vesna Prentoska). Zaključili smo sporazume o stručnoj saradnji sa udruženjima poreskih savetnika Severne Makedonije i Hrvatske.

Održali smo redovnu skupštinu udruženja i uručili licence polaznicima Poreske akademije Udruženja koji su uspešno položili ispit.

Meni je ovo bio prvi kongres otkako sam preuzeo funkciju predsednika Udruženja poreskih savetnika Srbije. Nadam se da smo ponudili stručan, koristan i sadržajan program, ali i atmosferu u kojoj su se naši članovi, gosti i prijatelji Udruženja osećali dobrodošlo.

Hvala svima koji su učestvovali, podržali rad Udruženja i doprineli da ovaj kongres bude mesto stručnog razgovora, saradnje i kolegijalnog susreta. Verujem da je pred nama period daljeg jačanja Udruženja i novih prilika da se okupljamo oko tema koje su važne za profesiju poreskih savetnika.

Bila mi je čast i zadovoljstvo da sam učestvovao na godišnjoj konferenciji Komore poreskih savjetnika Crne Gore. Noseća ...
27/05/2026

Bila mi je čast i zadovoljstvo da sam učestvovao na godišnjoj konferenciji Komore poreskih savjetnika Crne Gore. Noseća tema je bila „Poreska i carinska legislativa u funkciji ulaska Crne Gore u EU".

Konferencija je okupila predstavnike Ministarstva finansija, Poreske uprave, Uprave carina, međunarodnih stručnih organizacija, poreske savetnike, računovođe i predstavnike privrede, sa ciljem razmene iskustava i sagledavanja izazova koje Crnu Goru očekuju u završnoj fazi evropskih integracija.

Ja sam na tematskom panelu preneo iskustva iz Srbije u oblasti PDVa u građevinarstvu, a posebno zadovoljstvo je što smo čuli i kolege iz Slovenije i Hrvatske koji su već prešli put integracije u EU koji predstoji Crnoj Gori i Srbiji.

Čestitke predsedniku Komore poreskih savetnika Crne Gore Zoranu Vukićeviću na odlično organizovanoj konferenciji!

21/05/2026

Norveška i Britanija eksploatišu naftu iz istog, Severnog mora, ali su drugačije tretirale svojinu i poreze.

Norveška je zadržala učešće u vlasništvu nad naftnim izvorima i državnu kompaniju koja učestvuje u istraživanju i eksploataciji. Porez na dobit kompanija kojima je poverena eksploatacija dostiže 78%.

Na taj način, Norveška sve vreme ima prihode sa tri strane:
- kao vlasnik naftnih polja;
- od ogromnog poreza kojeg naplaćuje i stranima i sopstvenoj kompaniji;
- plus dividende i uopšte investicioni prihodi od gigantskog državnog fonda u kojem čuvaju novac zarađen naftom.

Za tekuću godinu Norveška očekuje prihod od nafte i gasa od cca 70 milijardi USD. U državi živi pet i po miliona stanovnika.

Britanija je u ranoj fazi eksploatacije privatizovala svoje državne firme za naftu i gas i prodala koncesije privatnim kompanijama. Nije usvojen predlog da se formira državni fond, jedini prihod su sve vreme porezi koje plaćaju kompanije sa koncesijama.

Vlade M. Tačer su potpuno privatizovale naftnu industriju a prihode od rente koristile za tekuće budžetske svrhe. U istom periodu ogromne stope poreza na dobit / dohodak (iz perioda socijalističkih vlada) su drastično smanjene, pa se obično kaže da je nafta finansirala kresanje poreza na najimućnije.

Vremenom su britanska polja skoro iscrpljena i kraljevstvo za ovu godinu očekuje prihod od rente od cca 6 milijardi dolara. Ne postoji penzioni „naftni“ fond.

Ni jedna ni druga država u 1960-im godinama, (kada je međunarodnim sporazumima omogućena eksploatacija) nisu imale predstavu koliko su bogate podmorske zalihe, i da li su uopšte isplative. Do 1973. godine barel nafte je koštao 3 dolara! Norveška je do 1969. štaviše imala procene da nafte i gasa uopšte nema ispod njihovog dela mora.

Čak i u takvoj situaciji, kada se nisu očekivali skoro nikakvi prihodi, norveškoj vladi nije palo na pamet da poveri monopol na ovaj biznis stranim kompanijama koje su se interesovale. Danas je specijalni državni penzioni (naftni) fond namenjen „za crne dane“ narastao na apsurdnih dve hiljade milijardi dolara. Godišnje sme da se potroši maks 3% nj vrednosti.

I to nije sva razlika nastala različitim fiskalnim politikama i dalekovidošću. Norveška je vremenom imala tolike prihode da je ogromnim subvencijama modernizovala infrastrukturu, proizvodnju i distrubuciju električne energije pa im nafta skoro nije ni potrebna.

Tretirajući naftu kao jednokratno nacionalno bogatstvo kojim treba pažljivo raspolagati u korist budućih generacija, Norvežanima je svaki obrt događaja išao na ruku. Sada imaju trošak proizvodnje iz najbogatijeg polja od 2 USD po barelu, a cena kako vidimo ide na 100 USD. Po takvim cenama isplativo je plaćati i porez od 78%.

Norveški slučaj gledajući sa strane deluje kao jedino razumno postupanje odgovornog društva.

A istovremeno, za većinu drugih država, takva savesnost i briga o javnoj svojini deluje kao totalna utopija.

Možda ne znate da trošarina znači isto što i akciza. Termin "trošarina" se danas koristi u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH, d...
14/05/2026

Možda ne znate da trošarina znači isto što i akciza. Termin "trošarina" se danas koristi u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH, dok je Srbija ostala sa francuskom reči "akciza".

Deo Beograda na Voždovcu kojeg zovemo Trošarina je nazvan po nekadašnjoj naplatnoj stanici, ali tu se nije naplaćivala akciza već posebna gradska taksa na robu koju su seljaci donosili na prodaju u grad.

Drugi naziv za ovu naplatnu stanicu bio je "mitarina", što dolazi od grčke reči za namet koja je dala poreklo za naše "mito" u smislu potkupljivanja, ali i za bugarsku reč "mitnica" što znači - carina.

Bugarski carinik se kaže - mitničar :)

Evropa zaoštrava oporezivanje igara na sreću. Klađenje i onlajn kockanje se ne tretira kao običan biznis, već kao visoko...
12/05/2026

Evropa zaoštrava oporezivanje igara na sreću. Klađenje i onlajn kockanje se ne tretira kao običan biznis, već kao visoko profitabilna i društveno rizična delatnost. Nijedna država ne smanjuje namete, a mnoge ih povećavaju.

Sa razvojem telefonskih aplikacija i zaraznog marketinga prihodi kockarske industrije rastu, zato se pored svih uobičajenih poreza povećavaju posebne naknade na prihod organizatora igre. Glavni namet, kao i kod nas, je sektorska naknada na GGR (Gross Gaming Revenue - bruto prihod od igre), tj na *razliku između zbira uplata igrača i isplaćenih dobitaka*. To je glavni prihod koji država dobija od kladionica i kockarnica.

Tim povećanjima, razlika u stopama između nas i nekih država postaje veća. Dok Srbija ima jednu od blažih stopa od 15% (i 25% na onlajn „kocku protiv kuće“) Velika Britanija podiže ovaj namet na onlajn klađenje na 25%, a na onlajn kockanje na 40%; Holandija ide ka 37,8% GGR-a; Rumunija je naknadu na onlajn kockanje podigla na 30% GGR-a; Francuska već uzima oko 50% i dodatno oporezuje troškove oglašavanja.

U mnogim zemljama je reklamiranje onlajn klađenja / kockanja zabranjeno. Ove mere su mešavina fiskalnih potreba i moralnih zahteva da se umanji ili priguši štetno ponašanje koje poprima dimenzije krize javnog zdravlja.

Srbija vodi izrazito popustljivu politiku spram oglašavanja i prisutnosti kladionica. Ne naplaćuje se ni porez na dobitke u kladionicama za igrače (za razliku od manje opasnog Loto-a). Naknada za igre na fizičkim slot automatima iznosi svega 15% GGR-a, iako su to surovo brze igre protiv „kuće“.

Ipak, Srbija ubira sve više. Prema podacima Uprave za igre na sreću, ukupne naknade od igara na sreću u 2025. iznosile su 28 milijardi dinara, cca 240 miliona evra, rast od 35% u odnosu na 2024. To je rezultat jačeg informacionog nadzora: od januara 2025. radi poseban i obavezan informacioni sistem koji u realnom vremenu prima podatke o uplatama, nagradama i identitetu učesnika igre.

Sve i da zanemarimo javno zdravlje, zavisnost i normalizaciju kockanja, ostaje pitanje da li fiskalni efekat može biti i veći. Industriji očigledno ide odlično, sponzoriše se svaka liga, svaki sportski kanal, glavni klubovi.

Ako bi se stopa na GGR povećala na sportsko klađenje sa 15% na 20% ili 25%%, a za slot mašine i drugu kocku na 30-35% da li bi se ugasilo tržište? Kladionice bi se bunile, smanjile bonuse, možda malo pogoršale kvote ili smanjile mrežu. Teško da bi napustile biznis.

Treba znati da je ovo ogromno reklamiranje sportskog klađenja društveno prihvatljiva kapija za ulazak u svet kocke: navijanje, znanje sporta, društvance, komentarisanje, sve to nekako izgleda relativno prihvatljivo. Kada korisnik uđe u kladionicu, taj društveni klub našeg doba, ili instalira aplikaciju - tu su odmah i automati. Najveća zarada za kuću je u čistom onlajn kockanju koje je na klik od utakmice a mnogo brže i surovije po učesnika od sportskog klađenja.

Predstojeće svetsko prvenstveno u fudbalu u Severnoj Americi je najavljeno kao najveći događaj u istoriji. I jeste, po k...
08/05/2026

Predstojeće svetsko prvenstveno u fudbalu u Severnoj Americi je najavljeno kao najveći događaj u istoriji. I jeste, po količini novca koje će obrnuti. Samo FIFA, svetska fudbalska organizacija, planira prihode od 9 milijardi dolara.

Kod olimpijskih igara i svetskih prvenstava u fudbalu uobičajeno je da domaćin ne postupa prema učesnicima i gostima kao prema običnim poreskim, viznim i administrativnim subjektima. Događaj se tretira kao projekat od posebnog državnog interesa, pa se daju poreske olakšice, brže vize, radne dozvole, carinske procedure, posebna bezbednosna i transportna organizacija.

Mega-događaj privremeno proizvodi “državu domaćina”: država dreši kesu, otvara se, olakšava procedure, subvencioniše prevoz, pravi fan zone i šalje poruku dobrodošlice. Slično će i Srbija učiniti prilikom EXPO 2027. Često su povlastice za goste sastavni deo konkurisanja za dobijanje domaćinstva manifestacije.

Domaćinu je stalo da se prikaže u najlepšem svetlu, pa se smatra prirodnim da država ima izvesne troškove u cilju svoje promocije i šire dobiti koje će imati od događaja. Ne i u Sjedinjenim Američkim Državama.

SAD su dale značajne ustupke FIFA-i (jer drugačije ne bi dobili organizaciju) ali nikakve gostima manifestacije. FIFA zarađuje od medijskih, sponzorskih prava, ulaznica i svega što nosi žig takmičenja i oslobođena je poreza na sve prihode.

Nacionalni fudbalski savezi zemalja učesnica dobiće po 12-50 miliona dolara od tog novca, shodno takmičarskom uspehu, ali moraće da plate 21% federalnog poreza, plus državne i lokalne poreze. Takođe, ukoliko neka reprezentacija ostvari posebne sponzorske dilove, i na to se računa porez. (FIFA se upinje u poslednjem trenutku da oslobodi saveze federalnog poreza, ali to još nije izvesno).

Rusija i Katar, prethodni organizatori, oslobodili su poreza i viznih problema sve učesnike. Gosti su glatko ulazili u državu, podrazumevalo se da svako ko kupi ulaznicu treba da uživa tokom takmičenja.

Amerikanci ne razmišljaju tako. Navijači neka konkurišu za vize kao i svi drugi. Zašto bi im poreski obveznici platili besplatan prevoz do stadiona? Uostalom, ko još ide javnim prevozom na stadion - takva opcija nije zamišljena. Tako je Nju Džersi najavio da će poseban prevoz do stadiona koštati 150 dolara po utakmici umesto normalnih 15.

Parking auta košta 75 pa naviše. Ulaznice u stotinama ili hiljadama dolara (dinamičko određivanje cena). Fan zone u centrima gradova gde navijači bleje i opijaju se pred utakmicu? Ko će platiti obezbeđenje i čišćenje? Otkazuj.

Eto razlike u doživljaju mega sportskih manifestacija. Za ostale države domaćine to je opštenarodna fešta i stvar nacionalnog ponosa, za Amerikance to je samo još jedan spektakl, komercijalna manifestacija na kojoj je veliki prihod dobrodošao privatnom sektoru, ali javni sektor nikako ne želi da gubi novac.

Građanin je potrošač, poreski obveznik i sutra će glasati shodno troškovima javne uprave.

05/05/2026

Ministarstvo finansija objavilo je nacrt izmena Zakona o računovodstvu. Javna rasprava traje do 15. maja. Formalno, reč je o usaglašavanju sa propisima EU. Suštinski, međutim, ponovo se otvara važnije pitanje: šta računovodstvena profesija treba da bude u savremenom društvu?

Važeći zakon iz 2019. već je napravio ozbiljan iskorak. Posebno je uredio rad pružalaca računovodstvenih usluga, uveo strože uslove i otvorio pitanje profesionalnih zvanja. Struka je tada reagovala burno, pre svega zbog selektivnosti: stroži uslovi važili su za računovodstvene agencije, ali ne i za računovođe zaposlene kod samih obveznika finansijskog izveštavanja.

Novi nacrt Zakona nastavlja u istom pravcu. Predviđaju se nove obaveze izveštavanja, kao i obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti. Na prvi pogled, računovođama se opet dodaje još jedan sloj odgovornosti pa je otpor razumljiv. Ljudi već rade pod pritiskom rokova, propisa, klijenata i čestih promena. Nije čudno što svaku novu obavezu doživljavaju kao dodatni teret.

Ali postoji i druga strana.

Računovodstvena profesija već dugo nije samo tehničko knjiženje i predaja izveštaja. Kroz propise o sprečavanju pranja novca računovođe su već uvedene u širu nadzornu ulogu. Od njih se očekuje da prepoznaju rizične obrasce, da postavljaju pitanja klijentima, da ponekad ne prihvate ono što im se servira kao „poslovna odluka“.

Tu nastaje nelagoda. Računovođe tradicionalno ne vole da se zameraju klijentima. Uslužni odnos ih često stavlja u podređen položaj: klijent plaća, klijent traži, klijent očekuje da se „nađe rešenje“. Zato mnoge kolege ne žele ulogu nezavisnog stručnog stuba, kontrolora ili partnera države u očuvanju finansijske discipline. Ne zato što ne razumeju značaj te uloge, već zato što ne osećaju da imaju dovoljno autoriteta, zaštite i institucionalne podrške da je iznesu.

I to je srž problema. Država ne može samo da povećava odgovornost profesije, a da istovremeno ne jača njen status, prava i zaštitu. Ali ni profesija ne može trajno tražiti veći ugled, a odbijati svaku ulogu koja podrazumeva veću samostalnost, odgovornost i neprijatne odluke.

Autoritet se ne dobija samo propisom. Ali se ne stiče ni ostajanjem u zoni administrativnog komfora.

Zato bi rasprava o ovom zakonu trebala da uključi i dugoročni pogled. Ne samo „Šta nam se još sada nameće?“ već i : „Da li računovođe žele da budu ozbiljna profesija sa javnom funkcijom, nosioci finansijskog integriteta - ili samo administrativni servis?“

Ako država želi odgovornije računovođe, mora im dati jasniji okvir, zaštitu i status. Ako računovođe žele veći ugled, moraće da prihvate da profesionalna zrelost ponekad znači i sukob sa klijentom i principijelno insistiranje na držanju „cene“ svoje profesije.

Pitanja su dakle, da li profesija konačno želi da odraste i da li je sistem spreman da joj to zaista omogući.

Address

Kneza Lazara 8
Šabac
15000

Opening Hours

Monday 08:00 - 16:00
Tuesday 08:00 - 16:00
Wednesday 08:00 - 16:00
Thursday 08:00 - 16:00
Friday 08:00 - 16:00

Telephone

+381653061600

Website

,

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Aleksandar Vasić - Poslovni savetnik posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Aleksandar Vasić - Poslovni savetnik:

Shortcuts

Share

Category