21/04/2026
Ovo često vidim kod ljudi koji spolja deluju vrlo stabilno.
Nisu neorganizovani.
Nisu izgubljeni.
Nisu ljudi koji “ne mogu”.
Naprotiv.
To su ljudi na koje se računa.
U poslu.
U porodici.
U timu.
U krizama.
U odlukama koje drugi odlažu.
U situacijama u kojima neko mora da ostane priseban.
I baš zato se problem ne vidi odmah.
Jer sistem funkcioniše.
Samo što često funkcioniše zato što jedna osoba stalno kompenzuje ono što nije postavljeno kako treba.
Nema dovoljno jasnih dogovora, pa ta osoba pamti.
Nema dovoljno strukture, pa prati.
Nema dovoljno odgovornosti, pa preuzima.
Nema dovoljno granica, pa izdržava.
Nema dovoljno odluka, pa gura.
I onda se to spolja zove sposobnost.
A iznutra počinje da liči na umor koji ne dolazi samo od količine posla, nego od činjenice da previše toga zavisi od jedne osobe.
U coaching-u i consulting-u tu ne krećemo od pitanja:
“Kako da izdržiš još više?”
To je često pogrešno pitanje.
Pravo pitanje je:
“Šta trenutno funkcioniše samo zato što ti previše nosiš?”
Jer cilj nije da postaneš osoba koja može da izdrži još veći pritisak.
Cilj je da život, posao, odnosi i odgovornosti dobiju strukturu u kojoj tvoja stabilnost nije stalno na testu. Ako ti je ovo poznato, sačuvaj objavu.
A ako je vreme da jasnije postaviš sebe, odluke i strukturu — link je u bio.
