29/09/2026
Postoji razlog zbog kojeg firma sa devet ljudi ponekad može biti zahtevnija za vlasnika nego kada ih je bilo četvoro.
Sa rastom ne dobijaš samo više ljudi koji mogu da preuzmu posao.
Dobijaš više klijenata, više projekata koji se odvijaju paralelno, više rokova koje treba uskladiti, više međuzavisnosti i više situacija u kojima standardno pravilo više nije dovoljno.
Dok je firma mala, vlasnik relativno lako povezuje sve te informacije.
Zna da jednom klijentu može da napravi izuzetak jer poznaje istoriju odnosa, zna koliko na tom poslu zarađuje i istovremeno vidi šta se još dešava u firmi.
Kako firma raste, takvih odluka postaje više.
I tu nastaje zanimljiva situacija.
Svaki novi čovek može da preuzme deo posla, a da istovremeno nastane još više situacija u kojima neko mora da poveže informacije, proceni izuzetak, razreši sukob prioriteta ili donese odluku koja prelazi granice jednog posla ili funkcije.
Ako firma nije razvijala i sposobnost drugih ljudi da takve odluke donose dobro, vlasnik može postati još važnija tačka nego što je bio dok je firma bila manja.
Zato rast firme ne bih merila samo time koliko je ljudi preuzelo posao od vlasnika.
Gledala bih i koje odluke više ne moraju da čekaju njega.
Ne sve odluke.
One za koje više nema poslovnog razloga da postoje samo kod njega.
Ako mi šalješ odgovor, nemoj mi napisati samo koliko ljudi imaš.
Napiši mi koje 2-3 odluke još uvek niko osim tebe ne može pouzdano da donese.
