29/09/2026
Za 16 meseci punim 50 godina, svaki put kada to izgovorim naglas iznova se iznenadim, da ne kažem zaprepastim. Imam neki čudan osećaj kao da mi je neko ukrao neke godine ili se potkrala greška u računici. A istina je da što više toga stavimo u svoje dane oni brže prolaze. A moje četrdesete, ove koje aktivno živim, bile su pune života, ljudi, uspeha i grešaka, onih sitnih radosti i bitnih sitnica, dobre muzike i važnih događaja.
Kotrlja se ovaj život, bez obzira koliko mi toga bili svesni. Što više stvari uguravamo u njega, on brže prolazi.
Znaš onaj osećaj kada ono što te je godinama punilo, odjednom počne da te troši?
Tako je kod mene počelo. Nisam odmah umela to da imenujem. Osećala sam stalan umor – ali onaj umor od kog ne možeš da se odmoriš. Odjednom nisam imala više energije za druge ljude.
Pre dve godine dobila sam i zvaničnu dijagnozu, da ne kažem etiketu: perimenopauza.
Tog trenutka, imala sam osećaj kao da je neko svirao kraj. Stajala sam potpuno zbunjena, sa strahom u duši, dok se jedna misao utiskivala duboko u mene: Starim.
Nisam znala šta to zaista za mene znači. U isto vreme mi je bilo jasno da, ako želim da vidim kako moja deca odrastaju, jedini put do toga jeste da prihvatim svoj proces starenja. Ali šta se dešava sa mojim biznisom u tom procesu? Šta će biti sa njim ako ja više ne mogu da radim onako kako sam radila?
Moje četrdesete su bile obeležene predanim radom bez pauze, vikendima bez odmora, samo još jedan sastanak, mail, radionica, edukacija... I odjednom moje telo je reklo da više ne može sve to da stane u dan.
Moj um je postao haotična biblioteka sadržaja, za pisanje običnog poziva za radionicu trebalo mi je tri p**a više vremena.
I tada sam prvi put, posle 7 godina pomislila: A šta ako ja više nemam mentorski program?
U trenutku sam osetila olakšanje u grudima, neki novi prostor se stvorio.
A odmah u sledećoj — strah.
Moj mentorski program je bio moj glavni fokus, identitet, stub mog posla i izvor finansijske stabilnosti godinama unazad. Ali u tom trenutku, shvatila sam istinu koja me je žuljala - polje moje sigurnosti postalo je ujedno i granica mog napretka.
(nastavak u komentarima) 👇
