06/04/2020
Ono što Novaka Đokovića čini velikim igračem, nije samo njegova teniska sposobnost i teniska tehnika, već pre svega njegova sposobnost da se brzo mentalno oporavi od padova i “psiholoških udaraca” i da, na fascinantan način, već u sledećem gemu regeneriše svoju energiju. U tim situacijama, Novak, ne samo da uspeva da se brzo oporavi, već iz tih teških mečeva izlazi čvršći i bolji nego što je pre njih bio. Na neki način, svaki od tih teških mečeva bio je za njega samo još jedna prilika za lični rast. Upravo je to ono što njegovim protivnicima zadaje mnogo glavobolje, a što se u psihološkoj litaraturi zove - rezilijentnost.
Rezilijentnost nije inat. Inat nije rezilijentost. I važno je znati kada ih koristiti. Inat (ili prkos) je reaktivna, često impulsivna reakcija i predstavlja ponašanje koje se odvija "uprkos nečemu ili nekome". Za razliku od inata, rezilijentnost ima smer "ka nečemu" - ka boljoj adataciji, ka traganju za smislom i ka povezivanju sa svrhom u datoj situaciji.
Rezilijentnost je veoma važna sposobnost za nošenje sa kriznim i potencijalno traumatičnim situacijama, koja nam omogućava da se brzo adaptiramo na nepovoljne (promenjene) uslove i ponovo stanemo na noge, a samu situaciju vidimo kao mogućnost da iz nje nešto naučimo.
