Evolve - Centar za lični i profesionalni razvoj

04/04/2025

Eric Berne said that big tragedies can be, for some people, an elevator in their autonomy. The protests in Serbia are a clear picture of that.

30/06/2023

Dragi svi, izdaje se lep i vrlo prijatan prostor za rad, individualni ili grupni (psihoterapija, radionice, sastanci...) Prostor se iznajmljuje po satu. Na raspolaganju su dve odvojene prostorije za rad, kao i jedna centralna. Prostor je opremljen potrebnim pomagalima za rad i može se prilagoditi nameni. Nalazi se u blizini Savskog trga, u Nemanjinoj ulici.
Za dodatne informacije možete mi se obratiti porukom ovde ili pozvati broj 0637622485.

09/08/2022

Postoji jedan duboki fantazmatski deo kod osoba koje su u detinjstvu preživele ili svedočile (na nivou deteta svejedno je da li roditelj zlostavlja dete ili drugog roditelja ili drugo dete, i dalje je dete izloženo nasilju) nasilje ili zlostavljanje bilo koje vrste.

Taj fantazmatski deo sliči na najstrašnije bajke, samo je još malo ili mnogo strašniji. Jer u bajkama je nekako crno beli svet jasno podeljen. Zna se ko je dobar a ko je zao veoma jasno. Kod dece koja su pretrpela nasilje podele nisu baš tako jasne i granice mogu da budu do te mere nejasne da se tvoja sopstvena vila ili superheroj pretvara povremeno u čudovište, i obrnuto.

Dakle, to je svet vila i vilenjaka, strašnih i dobrih bogova, svet supermoći, kako dobrih tako i loših, čudovišta, nakaza, spodoba, prinčeva i princeza, spasioca raznih vrsta, zaštitnika i čuvara, i strašnih nemani. Ali su oni nekako izmešani i međusobno se prepliću.

Kada nismo svesni, ne radimo na sebi, takva strašna životna iskustva koja niko ne bi trebalo da doživi, mogu da nas vode u dve strane - međusobno pocepane obe. Ili postajemo i sami zlostavljači, ali obično taj deo sebe pocepamo i uvijemo u borbu za pravdu, za prava, za ovo ili ono, ali svakako ostajemo i zlostavljači, samo što to ne vidimo. Potpuno je potisnuto naše unutrašnje ranjeno dete, i nikako ne bismo da ga ni na trenutak osetimo. Zato ćemo težiti da mi imamo moć, onu istu koju su nekad neki ljudi imali nad nama. Druga opcija je da postanemo "dobri" po svaku cenu, tako što pocepamo onaj jači deo nas, onaj koji ima zube, onaj koji se brani, onaj koji ume da uzvrati. Opet je naše unutrašnje dete potisnuto. Ne osećamo njegov strah dok ga iznova i iznova vodimo da pripitomi zver.

I tako boravimo i dalje, nesvesno, u svetu mraka i prikaza, boreći se za svetlost, koju je naravno nemoguće da spoznamo i osetimo ukoliko ne osvetlimo one delove nas koji su zatamnjeni.

Često se ovakvi ljudi kasnije u životu sretnu i ulaze u raznovrsne destruktivne, međusobne plesove. Jedni pokušavaju da zadrže moć po svaku cenu, a drugi da "dobrim" pripitome čudovište. Jer nesvesna težnja proistekla iz fantazmatskog dela jeste da bajka po svaku cenu dobije srećan kraj. Nažalost, ono što biva u realnosti jeste da stalno i stalno, iznova i iznova, zadajemo sebi i jedni drugima iste rane.

A kako se izlazi iz ove bajke?!

Potrebno je mnogo rada na sebi, i podizanja sopstvenih kapaciteta da naš zdravi odrasli deo ličnosti uzme naše ranjeno dete, jednu veliku lampu, i da zajedno polako, korak po korak, ulaze u ovaj fantazmatski deo ličnosti, i da osvetle polako sve što tamo ima.

Zdravi odrasli može da drži strah svom malenom ja. Zdravi odrasli može da mu ispriča istinitu priču o tome šta se desilo, koliko god bila bolna. Zdravi odrasli može da privije svoje maleno unutrašnje dete u svoj zagrljaj i da ga drži tu dovoljno dugo dok se svi strahovi, bol, tuga ne istope. Zdravi odrasli može da vidi i voli sebe celovito. Zdravi odrasli može da zaštiti sebe i da i dalje bira da bude na strani dobra. Zdravi odrasli može da izabere da izađe iz ove strašne bajke, i da se zauvek drži podalje od ljudi koje će sigurno sretati na putu a čije će slično unutrašnje ranjeno dete osećati, i moći će da se odupre svom porivu da ga spašava.

Zdravi odrasli će spasiti samo onog koga i može - sebe.

~ Olivera Milutinović, psiholog i psihoterapeut

26/04/2022

28/12/2021

ZAŠTO NISU PRIJAVILE (seksualno) NASILJE/ZAŠTO ISTUPAJU TEK SADA?

- Zato što su gotovo po pravilu bile u stanju šoka. Smrznutih, potisnutih osećanja. Dugo. To je bio način nošenja sa traumom. Jer prava osećanja su bila previše za podneti. Ovo su dokazani psihološki mehanizmi.

- Zato što postoji strah da im niko neće verovati. Napasnici su često vrlo uvaženi članovi društva, porodica, omiljeni u društvu.

- Zato što krive sebe. Ogroman broj žrtava seksualnog nasilja nosi u sebi krivicu, uverenje da su na neki način doprinele samom činu – svojim ponašanjem, svojom ličnošću, nekim ogromnim defektom svoga bića.

- Zato što je napasnik često osoba koju žrtva poznaje, kojoj veruje, ili joj je čak vrlo bliska, najbliža. Stvari nisu tako jednostavne - postoji emocionalna povezanost. Ili osećanje dužnosti, strahopoštovanja, koji pojačavaju unutrašnji konflikt, zbunjenost, sluđenost. Ovo sve dodatno slabi žrtvu, na svaki mogući način, onemogućavajući joj donošenje racionalnih odluka i preduzimanje akcije. Neretko postoji i emocionalna/materijalna zavisnost od napasnika. Ovo je ujedno i odgovor na pitanje „kako žena može toliko dugo da bude u zlostavljačkoj vezi?“.

- Zato što postoji strah od ishoda ukoliko se progovori. Možda neko nastrada. Možda nekome od članova porodice pozli, umre, povrediću mnogo ljudi svojim priznanjem. Možda me se odreknu. Možda navučem ogromnu sramotu, osudu na sebe, druge.

- Zato što mlade devojke i devojčice sam čin seksualnog nasilja nekada ne percipiraju kao silovanje. Okruženi smo relativizacijom nasilja i za mlade ljude zbunjujućim porukama po pitanju seksualnosti. Scene seksualnosti, pomešane sa nasiljem, postale su mejnstrim.

- Zato što postoji osećaj da nas niko neće razumeti. O tome se ne priča. „Jednom sam pomenula mami, brzo me je ućutkala“. Postoji doživljaj tabua, sramote, strahote, ogromne tajne. Često postoji i problematika neosvešćenog, neprorađenog transgeneracijskog (seksualnog, fizičkog, emocionalnog) nasilja, koji zatvara kanale komunikacije unutar porodica.

- Zato što niko od prijateljica ne govori o tome. Još jednom, tabu, tajna, sram, stigma. Sve mi zajedno u tome, a izrazito same.

- Zato što nadležni organi često ne urade svoj posao kako bi trebalo. Mnogobrojne su priče žena koje prijave nasilje, uznemiravanje, zlostavljanje, samo da bi zauzvrat dobile podsmeh, sarkastični komentar ili u najmanju ruku nezainteresovanost i nepreduzimljivost.
➡ Neprijavljivanje seksualnog nasilja – silovanja – dugo vremena, adaptivni je psihološki mehanizam. Jednom kada žrtva ojača, psihološki, emotivno, na svaki drugi način, stiče snagu da potisnute sadržaje obradi. Tada se, kod nekih, javi i potreba za prijavom nasilnika. ⬅

Ono što možemo da uradimo za žrtve nasilja, ukoliko ih poznajemo, jeste pružanje bezrezervne empatije i podrške nakon što nam se povere sa svojim problemom. Ukoliko istupanje o seksualnom zlostavljanju pratimo putem medija, kao što je to slučaj ovih dana, bitno je da razumemo navedene psihološke mehanizme i objasnimo ih onima kojima možda nije jasno zašto je žrtva tek sada istupila. Time otvaramo dijaloge i na teške teme, i pripremamo čitavo društvo da na informisan, saosećajan način dočekuje buduće istupe ove vrste. I što je još bitnije, da zajedno stvaramo takvu društvenu klimu koja će ovakva krivična dela najpre prevenirati.

Predatori raznih vrsta su svuda oko nas. Jedan od bitnijih zadataka roditeljstva je edukovati decu o njihovom postojanju, načinima zaštite, držati kanale komunikacije sa detetom otvorenim - i naravno edukovati i sebe u odraslom dobu. Svako može postati žrtva, i to nema veze sa snagom/slabošću, nivoom obrazovanja, zanimanjem, inteligencijom, uzrastom. Prevalenca psihopatoloških fenomena koji mogu dovesti do ovakvih ponašanja je neumoljiva. Nije to nikakvo mračenje, to je realnost, i mi je moramo biti svesni i na nju spremni.

I još nešto – jednom kada otvorimo ovu Pandorinu kutiju, kada krene razgovor na ovu strašnu temu, kada se prijateljice, majke, sestre, bake jedne drugima otvore, kada se udruže, kada se stvori pritisak na nadležne da savesno obavljaju svoje dužnosti, kada se podigne svest javnosti - mreže predatora izgubiće na snazi. Žrtvama je potrebno ovo duboko razumevanje i podrška, jer oslabljene retko kada mogu problem da reše same.

Naravno, sve se ovo događa i dečacima, mladićima, muškarcima, možda u nešto izmenjenom kontekstu, ali suština je ista.

Takođe, da bismo izbegli da žrtve dožive naknadnu traumatizaciju (tzv. sekundarnu viktimizaciju) nakon teške odluke o iznošenju ovih činjenica, dobro je upoznati se sa psihološkim mehanizmima navedenim u ovom tekstu.

Malo empatije i solidarnosti – to je sve što nam je potrebno da se na ispravan i čovečan način ponesemo sa situacijom istupanja žrtve o (seksualnom) nasilju koji je doživela. 💜

~ Jelena Veljković, psiholog
Beleške sa psihoterapije

VAŽNI TELEFONI
(Izvor: www.womenngo.org.rs)

Policija 192
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
🔸Ženska psihološka i pravna podrška u Beogradu

AŽC - SOS telefon protiv nasilja nad ženama
0800 100 007 radnim danima od 10-20h
ASTRA - SOS protiv trgovine ženama
011/785-0000, radnim danima od 09 do 17h
Evropski broj za nestalu decu 116-000
ATINA - Privremena kuća za žene žrtve trgovine ljudima i seksualne eksploatacije
011/3220-030, radnim danima od 9 do 17h
061/638-4071, svakog dana od 0 do 24h
Dečji romski centar
064/13-20-215, radnim danima od 10 do 16h
In**st trauma centar
011/3862-769, Stojana Protića 57
„Iz kruga…" - grupa za podršku ženama sa invaliditetom
011/3448-045, radnim danima od 10 do 16h
Savetovalište protiv nasilja u porodici
011/2769-466 dostupan 10 do 19h
062/30-45-60 dostupan od 19 do 10h
No mobbing - SOS protiv zlostavljanja na poslu
064/2127-880, svim danima od 8 do 22h
Viktimološko društvo Srbije - SOS telefon
011/630-3022, 011/22-88-040, radnim danima od 9:30 do 16h

🔸 Psihosocijalna i pravna podrška za žene:
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu
0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20h
Jagodina - Sigurna kuća
035/822-24-56, dostupan od 08 do 15h
Kikinda - Centar za podršku ženama/SOS telefon
0800-10-10-10, radnim danima od 09 do 20h, poziv je besplatan za pozivaoce
0230/437-343, 0230/436-19
Kragujevac - Oaza sigurnosti /SOS telefon
034/332-048, radnim danima od 8 do 15h
063/102-98-33, svakog dana od 0 do 24h
Kragujevac - Prihvatilište za žrtve nasilja u porodici - Centar za razvoj socijalnih usluga “Knjeginja Ljubica”
034/ 302-866, 065/6120-490, od 7 do 23h
Kraljevo - Udruženje Fenomena/SOS telefon
069/33-55-706, svakog dana od 00 do 24h
Kruševac - Udruženje žena Peščanik
066/00-66-06, radnim danima: 10 - 14h i svake subote od 11 do 14 h
Leskovac - Žene za mir
016/237-300, 016/237-301, radnim danima od 10 - 14h i 17 - 20h
066/237-302, radnim danima od 14 do 17h
Novi Pazar - KC DamaD / SOS telefon
020/332-755, radnim danima od 10 do 16h
Novi Sad - SOS telefon - Sigurna kuća, CSR
021/422-740, 069/1936-899, radnim danima od 17 do 21h
Novi Sad ...IZ KRUGA – VOJVODINA
021/447-040, 066/447-040, 0800-10-10-10 radnim danima: 09 - 16h
Novi Sad - SOS telefon - Sigurna kuća, Centar za socijalni rad
021/646-5746, svakog radnog dana, dostupan 24h
Novi Bečej - SOS telefon na jezicima manjina
023/774-959, 023/775-843, 0800-10-10-10 , radnim danima od 10 do 15h
Niš - SOS telefon za Romkinje i decu žrtve nasilja
018/515-318, 0800/100-909, dostupno 24h/7
Niš - Ženski istraživački centar u saradnji sa Pravnim fakultetom
018/500-278, radnim danima od 11 do 13h
Niš - Sigurna kuća - Centar za socijalni rad
018/521-210, dostupan od 08 do 16h
Niš - Centar za devojke
018/203-033, radnim danima: 12 - 16h
Pančevo - Sigurna kuća i SOS telefon – Centar za socijalni rad
0800/100-113, svakog radnog dana od 9h do 19h, poziv je besplatan za pozivaoce
Smederevska Palanka - SOS telefon - Femina
026/310-841, ponedeljak i petak od 10 do 13h; utorak, sreda, četvrtak od 17 do 20h
Pravne konsultacije: sreda od 17 do 20h
Smederevo - Sigurna kuća - Centar za socijalni rad
062/60-80-80 dostupan 24h/7
Sombor - SOS telefon i sklonište - Centar za socijalni rad
025/482-499 svakog radnog dana od 07:30 do 15h
Sombor - Ženska alternativa
025/417-321, radnim danima: 17 - 20h
Užice - Ženski centar Užice
0800-333-445, radnim danima: 08 - 20h
Vranje - SOS telefon
017/410-822, 066/410-822, radnim danima od 10 do 20h i vikendom od 17 do 20h
Vlasotince - SOS telefon
016/876-202, dostupan radnim danima od 10 do 14h i od 16 do 20h,
subotom od 10 do 13h
Vršac - Centar za prava žena/SOS telefon
069/369-69-30, radnim danima od 16 do 20h
Zrenjanin - Sigurna kuća - Centar za socijalni rad
064/64-88-103, 064/64-88-104, 064/64-88-100, od 7 do 19h
Zrenjanin - SOS telefon Zrenjaninskog edukativnog centra
023/581-350, 0800-10-10-10, radnim danima od 10 do 16h

23/12/2021

"Dobar covek"

U mom dosadašnjem psihoterapijskom radu, uočila sam mnoga kulturološka verovanja, koja nam kvare život.

Danas ću pisati o jednom, a to je verovanje šta je "dobar čovek".

"Dobar čovek" ne ulazi u konflikte, sve mu odgovara, ništa mu ne smeta, sa svima je "dobar", ni sa kim se ne zamera, mnogo trpi i sl.

Ova ponašanja su manifestacije toga da takva osoba nije dobra prema sebi. A samim tim ne može biti dobra ni za druge.

Pošto nakuplja nezadovoljstvo jer mnogo ugađa, ne govori šta joj smeta, a šta joj odgovara, svoju pobunu najčešće pokazuje kroz pasivno - agresivno ponašanje: durenje, povlačenje iz kontakta, ogovaranje, zajedljivost i sl.

Mislim da nam je veoma potrebno da redefinišemo šta je "dobar čovek". Da se ne bi osećali loše kada se ponašamo u skladu sa sobom, što je važan preduslov za dobro mentalno zdravlje.

Sa aspekta mentalne higijene, "dobar čovek" je osoba koja je dobra prema sebi. Svesna je svojih želja i potreba, komunicira jasno i direktno, kaže šta hoće, a šta ne. Šta želi, a šta ne.

To isto pravo daje i drugima. Hoće da sasluša kako izgledaju stvari iz perspektive drugih ljudi.

S njom znate na čemu ste, iako Vam ne odgovara uvek ono što kaže.

28/11/2021

Drugi ugao posmatranja psihičkih tegoba... jer ko je zapravo "faličan": mi ili društvo, svet?

Psiholozi, psihijatri, psihoterapeuti slažu se da su glavne okosnice mentalnog zdravlja individue njena sposobnost za ljubav, rad, igru (odmor) i zdravu prilagođenost sredini. Ali šta ako je sredina ta koja pokazuje simptome mentalne bolesti?

Šta je starije, kokoška ili jaje? Jesmo li bolesni zbog bolesne sredine, ili je sredina puki skup bolesnih pojedinaca?

Da bi ovakve dileme bile stvar prošlosti, neophodno je da, pored preuzimanja odgovornosti za sopstvene tegobe i rad na sebi, preuzmemo odgovornost i aktivno radimo na dobrobiti naše zajednice; čineći je - ma koliko malim postupcima - humanijim mestom za život. Mestom koje je dobro za naše zdravlje, ne okolinom koja indukuje bolest.

Jer ako faličnu sredinu koristimo samo kao zgodan alibi za našu nesreću, ili se oglušujemo na nesreću drugih ili na dalekosežne posledice zanemarivanja okolnosti koje narušavaju zdravlje nacije, ništa nismo uradili.

Potrebni smo psihološki, emocionalno, kritički i vrednosno osvešćeni i osnaženi, kako sebi i svojim bližnjima - tako i svetu.

28/11/2021

https://lm.facebook.com/l.php?u=https%3A%2F%2Fideas.ted.com%2Fpeoples-words-and-actions-can-actually-shape-your-brain-a-neuroscientist-explains-how%2F&h=AT0T_Glv-UJnq4jXe6qK7xBVclcHRuKqyvy-njYnjZuLtH8YzyAJ4UhcZvqtf5w5oRqBoICvUIkvRevRe_lDSzz2CX7QoyEWg96G8sbzmYkc5fbKXvxYWa5Rz2TBD1TipQ

01/06/2021

Ako bebu uspavljujete na rukama, može se navići na vaš dodir i blizinu.

Ako se navikne na vašu blizinu, može je stalno tražiti.

Ako je bude stalno tražio, možda će plakati onda kad je ne može imati.

Ako bude plakao, moraćete da mu priđete i da ga utešite.

A ako ga utešite kad mu je to potrebno, može pomisliti da ste tu za njega. Da može da se osloni na vas.

Ako pomisli da ste mu oslonac, može očekivati da ga razumete onda kad je uznemiren.

Ako ga razumete kad je uznemiren, može naučiti da kontroliše svoje emocije.

Ako nauči da kontroliše svoje emocije, može mu biti lakše da kasnije u životu formira čvrste veze.

Ako bude lako formirao čvrste veze, može postati prilagodljiv.

Ako postane lako prilagodljiv, može postati samodovoljan.

Ako postane samodovoljan, može se desiti – da više ne morate da ga uspavljujete na rukama…

Inspirisano postom

16/01/2021

Naizmerno zahvalna i srecna sto radim posao koji volim. Volim osecaj mira i uskladjenosti koji osetim svaki put kad krocim u svoj radni kutak. Sigurno mesto da se spoznamo i zavolimo sve svoje delove💕