Finansijsko Ekonomski Biro

Finansijsko Ekonomski Biro Contact information, map and directions, contact form, opening hours, services, ratings, photos, videos and announcements from Finansijsko Ekonomski Biro, Consulting Agency, Belgrade.

25/10/2020

Poreska uprava je objavila saopštenje u kojem poziva fizička lica koja ostvaruju prihode iz inostranstva a nisu podneli poreske prijave, da to učine samoinicijativno i obračunaju porez i doprinose sa odgovarajućom kamatom i izmire zakonske […]

25/10/2020

Svi preduzetnici koji su u toku 2020. godine vodili poslovne knjige, a koji žele da u 2021. godini budu paušalno oporezovani, zahtev za paušalno oporezivanje treba da predaju do 02.11.2020. godine.Osnovni uslov za prelazak na […]

12/08/2020

OBAVEŠTENJE U VEZI SA PLAĆANJEM EKO NAKNADE ZA UDRUŽENJA
Imajući u vidu da Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu… u listi delatnosti prepoznaje i delatnosti udruženja kao obveznike plaćanja EKO naknade, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije (u daljem tekstu: Kancelarija) obratila se nadležnom ministarstvu za tumačenje da li su i udruženja obaveznici za plaćanje navedene naknade.

Nakon konsultacija sa Ministarstvom zaštite životne sredine, Kancelarija obaveštava udruženja da EKO naknadu plaćaju samo ona udruženja koja obavljanjem delatnosti ostvaruju prihod.

U nastavku prenosimo u celosti obaveštenje Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom:

„Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom obaveštava zainteresovane organizacije civilnog društva da je nakon obavljenih konsultacija sa ministarstvom nadležnim za zaštitu životne sredine u vezi sa obavezom plaćanja takse za zaštitu životne sredine, ustanovljeno da su navedenu taksu u obavezi da plaćaju samo one organizacije koje imaju registrovanu privrednu delatnost kojom ostvaruju prihod.

Naime, Uredbom o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada (Sl. glasnik RS br. 86/19, 89/19, u daljem tekstu: Uredba) propisani su kriterijumi za utvrđivanje naknade, i delatnosti koje su razvrstane prema stepenu uticaja na životnu sredinu, takđe uređen je i način obračunavanja naknade za teritoriju jedinice lokalne samouprave, utvrđen iznos naknade za plaćanje (prema stepenu negativnog uticaja i veličine obveznika u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo).

Navedenom Uredbom (član 2), utvrđeni su kriterijumi za određivanje negativnog uticaja aktivnosti koje utiču na životnu sredinu pravnih lica i preduzetnika koji se utvrđuju u okviru pretežne delatnosti koju obavlja obveznik naknade, pri čemu se pod pretežnom delatnošću, smatra ona delatnost koja je registrovana kod Agencije za privredne registre kao i delatnost čijim je obavljanjem pravno lice i preduzetnik ostvario najviše prihoda u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine.

Imajući u vidu da Uredba u listi delatnosti prepoznaje i delatnosti udruženja kao jedan od kriteriijuma koji obavezuju plaćanje naknade za zaštitu životne sredine, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom obratila se nadležnom ministarstvu za tumačenje da li su i udruženja obaveznici za plaćanje navedene naknade.

Ministarstvo zaštite životne sredine stava je da udruženje nije obveznik plaćanja predmetne naknade osim u slučaju da obavljanjem delatnosti ostvaruje prihod (a o čemu je dužan da sačinjava i dostavlja radovne finansijske izveštaje) pri čemu utvrđeni iznos naknade za plaćanje ne može biti veći od 0,4% godišnjeg prihoda obveznika naknade u godini koja prethodi godini za koju se vrši utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine (član 2. stav 6. Uredbe).„

31/07/2020

Donet je Zaključak Vlade o novim merama podrške privrednim subjektima
Na sednici Vlade (30. jula 2020), na predlog Ministarstva finansija, donet je Zaključak (sa 14 tačaka), kojim Vlada daje saglasnost da se privrednim subjektima, pod određenim uslovima, isplate dodatna direktna davanja i odobri odlaganje plaćanja pojedinih javnih prihoda.

Dakle, kao i u slučaju Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima (u nastavku: Uredba), tako su i Zaključkom uređene dve vrste mera, i to:

direktna davanja – bespovratna uplata novčanih sredstava;
fiskalne pogodnosti (odlaganje dospelosti određenih javnih prihoda).
Na osnovu pravila definisanih Zaključkom, privredne subjekte praktično možemo da svrstamo u četiri kategorije, i to:

privredni subjekti (osim velikih pravnih lica) koji su ostvarili pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i koja su im isplaćena u julu;
velika pravna lica (na osnovu finasijskih izveštaja za 2018. godinu) koja su imala pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i tо pravo nisu izgubila;
privredni subjekti koji ispunjavaju uslove iz Uredbe, ali ne spadaju u grupe iz prve dve tačke (npr. subjekt koji je imao pravo na mere u skladu sa Uredbom, ali ih nije prihvatio);
privredni subjekti koji su osnovani i registrovani ili su stekli status obveznika PDV-a (misli se na fizička lica koja imaju status: preduzetnik drugo lice) nakon 15. marta a zaključno 20. jula 2020. godine.
U zavisnosti od kategorije kojoj privredni subjekt pripada zavisi njegovo postupanje u postupku ostvarivanja prava na nove mere (u smislu podnošenja poreskih prijava, iznosa direktnog davanja, odlaganja dospelosti javnih prihoda, otvaranja namenskog računa i dr.). U tom smislu, u svakom konkretnom slučaju treba prepoznati kategoriju kojoj privredni subjekt pripada, a zatim sagledati pravila propisana za tu grupu privrednih subjekata. Naime, pravila su različita, kako u pogledu ostvarivanja prava na direktna davanja, tako i u pogledu prava na odlaganje dospelosti javnih prihoda.

1. DIREKTNA DAVANJA PRIVREDNIM SUBJEKTIMA
Privrednim subjektima iz prve tačke isplaćuju se dodatna direktna davanja iz budžeta u avgustu i septembru 2020. godine. U svakom od navedena dva meseca, privrednim subjektima se vrši bespovratna uplata novčanih sredstava u visini od 60% direktnih davanja koja su im isplaćena u julu 2020. godine. Ova kategorija privrednih subjekata dodatne uplate ostvaruje praktično po automatizmu, bez obaveze preduzimanja bilo koje radnje (podnošenje prijave, zahteva i sl.). Međutim, ukoliko privredni subjekt želi da koristi pogodnost u vidu odlaganja plaćanja poreza i doprinosa na zarade, ima obavezu podnošenja poreske prijave u skladu sa definisanim uslovima (detaljnije u tački 3. ove vesti).

Velika pravna lica (kategorija privrednih subjekata iz druge tačke) ostvaruju pravo na dodatna direktna davanja pod uslovom da najkasnije do 15. avgusta 2020. godine dostave Obrazac SL, za jun i jul 2020. godine. Broj zaposlenih naveden u Obrascima SL za jun i jul množi se iznosom od 50% minimalne zarade za mart 2020. godine, što iznosi 15.183,52 dinara. Prva uplata direktnog davanja biće izvršena u avgustu, a druga u septembru 2020. godine.

Treća kategorija privrednih subjekata ima pravo na direktna davanja u visini od 120% osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine (36.440,45 dinara) po zaposlenom, pod određenim uslovima. Potrebno je, najkasnije do 15. septembra 2020. godine, podneti Obrazac PPP-PD za obračunski period avgust, pri čemu se u polje 1.4. – datum plaćanja unosi 5. januar 2021. godine. Dakle, podnosi se samo jedna prijava sa datumom plaćanja: 5. januar 2021, i biće izvršena jedna uplata (najverovatnije do kraja septembra).

Novoosnovani privredni subjekti (iz tačke 4 naše kategorizacije), podeljeni su u dve grupe, i to:

privredni subjekti koji imaju zaposlene, odnosno podnose Obrazac PPP-PD - ova grupa prijavu za avgust podnosi najkasnije do 15. septembra 2020, sa datumom plaćanja: 5. januar 2021;
privredni subjekti koji ne podnose Obrazac PPP-PD (preduzetnik paušalac, preduzetnik drugo lice, kao i preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik koji se nisu opredelili za ličnu zaradu, što znači da ne podnose pojedinačnu poresku prijavu) - ova grupa ne podnosi Obrazac PPP-PD, već pravo na direktna davanja ostvaruje po automatizmu.
Ova (četvrta) kategorija privrednih subjekata ima pravo na direktna davanja u visini od 120% minimalne neto zarade (36.440,45 dinara) po zaposlenom, a direktno davanje biće jednokratno isplaćeno u septembru 2020. godine.

2. NAMENSKI RAČUNI (COVID-19) I ROK DO KOJEG TREBA ISKORISTITI UPLAĆENA SREDSTVA
Isplata direktnih davanja vrši se na poseban namenski račun – COVID-19 kod banke koja vodi tekući račun tog privrednog subjekta (važi za sve četiri kategorije) .

Privrednim subjektima koji imaju otvorene posebne namenske račune - COVID-19 isplate direktnih davanja se vrše na te račune.

Privrednim subjektima koji nemaju otvorene posebne namenske račune - COVID-19, računi će biti otvoreni u cilju realizacije plaćanja direktnih davanja u skladu sa Zaključkom. Privredni subjekti koji nemaju namenski račun, ne treba da preduzimaju bilo koju radnju u vezi sa tim. Ako privredni subjekt ima račun samo kod jedne banke, namenski račun će biti otvoren kod te banke. Ako privredni subjekt ima račune kod više banaka, Poreska uprava će samoinicijativno opredeliti kod koje banke će biti otvoren namenski račun, o čemu će obavestiti Upravu za trezor.

Uredbom je propisano da svi privredni subjekti imaju obavezu da primljena sredstva po osnovu direktnih davanja iskoriste najkasnije do 15. avgusta 2020. godine. Međutim, prema tački 10. Zaključka, privredni subjekti primljena sredstva po osnovu direktnih davanja koriste najkasnije do 31. oktobra 2020. godine. Istekom navedenog roka posebni namenski računi - COVID-19 gase se a neiskorišćena sredstva sa tih računa prenose se na poseban budžetski račun.

3. FISKALNE POGODNOSTI - ODLAGANJE DOSPELOSTI POJEDINIH JAVNIH PRIHODA
Zaključkom je predviđeno odlaganje dospelosti za plaćanje javnih prihoda, samo za jedan mesec, i to:

poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada;
poreza i doprinosa na ličnu zaradu preduzetnika;
poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Nije predviđeno dodatno odlaganje akontacije poreza na dobit pravnih lica.

Porez i doprinosi na zarade, naknade zarada i ličnu zaradu koje isplaćuju privredni subjekti koji su podneli Obrazac PPP-PD za avgust 2020. godine sa upisanim datumom plaćanja: 5. januar 2021. godine, dospevaju za plaćanje 5. januara 2021. godine. Pravilo važi za sve (četiri) kategorije privrednih subjekata, uz napomenu da - u slučaju prve dve kategorije privrednih subjekata - podnošenje poreske prijave za ovu svrhu nema veze sa ostvarivanjem prava na direktna davanja.

U slučaju preduzetnika paušalaca iz prve kategorije privrednih subjekata (oni koji su ostvarili pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i koja su im isplaćena u julu) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u avgustu 2020. godine. Navedena akontacija dospeva 5. januara 2021. godine.

U slučaju ostalih preduzetnika paušalaca (oni koji su imali pravo na direktna davanja iz Uredbe ali ih nisu koristili i novoregistrovani preduzetnici paušalci u periodu od 15. marta zaključno 20. jula 2020. godine) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u septembru 2020. godine. Navedena akontacija dospeva 5. januara 2021. godine.

U slučaju preduzetnika (osim paušalaca) iz prve kategorije privrednih subjekata (oni koji su ostvarili pravo na direktna davanja u skladu sa Uredbom i koja su im isplaćena u julu) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u avgustu 2020. godine. Dospelost ove akontacije odlaže se do dana podnošenja konačne poreske prijave za poreze i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu (najkasnije do 15. aprila 2021).

U slučaju ostalih preduzetnika, osim paušalaca (oni koji su imali pravo na direktna davanja iz Uredbe ali ih nisu koristili i novoregistrovani preduzetnici paušalci u periodu od 15. marta zaključno 20. jula 2020. godine) – odlaže se akontacija poreza na prihode od samostalne delatnosti koja za plaćanje dospeva u septembru 2020. godine. Dospelost ove akontacije odlaže se do dana podnošenja konačne poreske prijave za poreze i doprinose na prihode od samostalne delatnosti za 2020. godinu (najkasnije do 15. aprila 2021).

4. GUBITAK PRAVA NA KORIŠĆENJE MERA
Privredni subjekt gubi pravo na korišćenje mera iz Zaključka ukoliko u definisanom periodu smanji broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u definisanom periodu.

Relevantan je period od 15. marta 2020. godine pa do isteka roka od tri meseca od poslednje uplate novih direktnih davanja u skladu sa Zaključkom.

Na primer, ukoliko poslednja uplata direktnog davanja u skladu sa Zaključkom bude izvršena 10. septembra 2020, posmatrano period ističe 10. decembra 2020. godine.

16/07/2020

Od 18. jula elektronsko podnošenje Obrasca 1 - Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine
Od 18. jula 2020. godine, na Portalu LPA (lpa.gov.rs), biće omogućeno elektronsko podnošenje prijava sa podacima od značaja za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, na Obrascu 1, za 2020. godinu.

Nekoliko napomena u vezi sa podacima koji se unose u Obrazac 1:

Potrebno je navesti period i godinu na koje se prijava odnosi (pošto navedeni podatak nije sastavni deo obrasca);
Uneti tačan iznos godišnjeg prihoda iz prethodne godine (u punom iznosu, ne u hiljadama dinara);
U polje - Jedinice lokalne samouprave (JLS) na čijoj teritoriji se obavlja pretežna delatnost, unosi se ukupan broj JLS, odnosno gradskih opština u kojima obveznik naknade obavlja pretežnu delatnost.
Za 2019. godinu (za period od 07. do 31. decembra 2019. godine), Obrazac 1 se ne može podnositi elektronski.

Rok za podnošenje navedenih prijava, za 2019. i 2020. godinu, je 31. jul 2020. godine.

02/07/2020

Rok za zapošljavanje preduzetnika, koji nisu bili zaposleni u 2019. godine, radi korišćenja olakšica ističe 5. jula
Od 1. januara 2020. godine predviđeno je uvođenje novih olakšica po osnovu zapošljavanja tzv. kvalifikovanih novozaposlenih lica – lica koja tokom cele 2019. godine nisu radila u radnom odnosu niti jedan dan.

Da bi poslodavci mogli da koriste olakšice, potrebno je da u određenom roku zaposle kvalifikovana lica.

Za zapošljavanje lica koja tokom 2019. godine nisu bila zaposlena, ali su bili preduzetnici, bio je propisan rok do 30.04.2020. godine.

Zbog uvođenja vanrednog stanja usled Covid19 epidemije, ovaj rok je pomeren na 60 dana od dana ukidanja vanrednog stanja, što je 5 jul 2020. godine.

Ukoliko imate kandidate koji ispunjavaju ove uslove, a bili su preduzetnici tokom prošle godine ili ste i sami bili preduzetnik prošle godine a želite da se zaposlenite u svom d.o.o. imate još malo vremena da iskoristite ove olakšice.

Olakšice su značajne, a šta podrazumevaju možete pročitati ovde.

Nakon 5. jula 2020. godine možete ostvariti iste olakšice zapošljavanjem do kraja 2020. godine lica koja nisu bila ni zaposlena ni preduzetnici.

30/06/2020

Objavljeni su pravilnici za primenu novog Zakona o računovodstvu
Novi Zakon o računovodstvu (u nastavku: Zakon), stupio je na snagu 1. januara 2020. godine. Prema prelaznoj odredbi člana 60. ovog zakona, podzakonska akta za sprovođenje ovog zakona doneće se najkasnije u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, a počeće da se primenjuju od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine. Do početka primene novih podzakonskih akata primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu starog Zakona o računovodstvu.
U propisanom roku (koji je isticao 30. juna 2020. godine) ministar finansija doneo je sedam pravilnika, i to:

Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrasca statističkih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike;
Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za druga pravna lica;
Pravilnik o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja i sadržini i formi obrasca statističkog izveštaja za druga pravna lica;
Pravilnik o načinu i rokovima vršenja popisa i usklađivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem;
Pravilnik o načinu priznavanja, vrednovanja, prezentacije i obelodanjivanja pozicija u pojedinačnim finansijskim izveštajima mikro i drugih pravnih lica;
Pravilnik o načinu vođenja i sadržini Registra pružalaca računovodstvenih usluga.
Pravilnici su objavljeni u Službenom glasniku RS broj 89/20 od 25. juna 2020. godine.

Svi pravilnici stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja, ali primenjuju se počev od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31. decembra 2021. godine, osim Pravilnika o Registru pružalaca računovodstvenih usluga (primenjuje se od 1. januara 2021).

Pravna lica i preduzetnici koji imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, a koja se završava pre 31. decembra 2021. godine, kao i pravna lica i preduzetnici koji sastavljaju vanredne finansijske izveštaje pre 31. decembra 2021. godine, za tu poslovnu godinu, odnosno za te vanredne finansijske izveštaje, primenjuju stare pravilnike. Na primer, privredno društvo čija poslovna godina obuhvata period od 1. aprila 2020. do 31. marta 2021. godine, za tu poslovnu godinu primenjuje trenutno važeći Kontni okvir, trenutno važeće obrasce finansijskih izveštaja i ostala sada važeća podzakonska akta.

Pravilnik o Registru pružalaca računovodstvenih usluga primenjuje se počev od 1. januara 2021. godine. Naime, prelaznom odredbom člana 62. Zakona propisano je da Registar pružalaca računovodstvenih usluga počinje sa radom 1. januara 2021. godine.

Dakle, Registar će početi sa radom 1. januara 2021. godine; međutim, prema članu 61. Zakona, pravna lica, odnosno preduzetnici koji imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga dužni su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, što je najkasnije do kraja 2022. godine. To znači da pravna lica, odnosno preduzetnici koji već imaju registrovanu pretežnu delatnost za pružanje računovodstvenih usluga nisu dužni da se upišu u Registar početkom 2021. godine, kada taj registar bude počeo sa radom, već to mogu da urade najkasnije do kraja 2022. godine.

Izvor: pktatic.rs

22/06/2020

Naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada koja nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje se kao rashod u poreskom bilansu
(Mišljenje Ministarstva finansija iz Biltena MF, br. 011-00-00040/2019-04 od 3.6.2020. godine)
Odredbom člana 16. Zakona o porezu na dohodak građana (“Službeni glasnik RS”, br. 24/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 135/04, 62/06, 65/06 – ispr., 31/09, 44/09, 18/10, 50/11, 91/11 – odluka US, 7/12 – usklađeni din. izn., 93/12, 114/12 – odluka US, 8/13 – usklađeni din. izn., 47/13, 48/13 – ispr., 108/13, 6/14 – usklađeni din. izn., 57/14, 68/14 – dr. zakon, 5/15 – usklađeni din. izn., 112/15, 5/16 – usklađeni din. izn., 7/17 – usklađeni din. izn., 113/17, 7/18 – usklađeni din. izn., 95/18, 4/19 – usklađeni din. izn. i 86/19 – u daljem tekstu: ZPDG) propisano je da se zarada iz čl. 13. do 14b ovog zakona oporezuje po stopi od 10%.

Prema odredbi člana 18. stav 1. tačka 1) ZPDG, ne plaća se porez na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada – do visine cene mesečne prevozne karte u javnom saobraćaju, odnosno do visine stvarnih troškova prevoza, a najviše do 3.914 dinara mesečno (usklađivanje neoporezivih iznosa vrši se na godišnjem nivou, a navedeni iznos je u primeni počev od 1. februara 2019. godine zaključno sa 31. januarom 2020. godine).

Odredbom člana 13. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik RS”, br. 84/04, 61/05, 62/06, 5/09, 52/11, 101/11, 7/12 – usklađeni din. izn., 8/13 – usklađeni din. izn., 47/13, 108/13, 6/14 – usklađeni din. izn., 57/14, 68/14 – dr. zakon, 5/15 – usklađeni din. izn., 112/15, 5/16 – usklađeni din. izn., 7/17 – usklađeni din. izn., 113/17, 7/18 – usklađeni din. izn., 95/18, 4/19 – usklađeni din. izn. i 86/19) propisano je da je osnovica doprinosa za zaposlene i za poslodavce zarada, odnosno plata i naknada zarade, odnosno plate u skladu sa zakonom koji uređuje radne odnose, opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno rešenjem nadležnog organa.

Prema odredbi člana 105. stav 1. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – odluka US, 113/17 i 95/18 – autentično tumačenje) zarada iz člana 104. stav 1. tog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi, i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Saglasno odredbi člana 105. stav 3. Zakona o radu, pod zaradom se smatraju sva primanja iz radnog odnosa osim, pored ostalog, primanja iz člana 118. tač. 1-4) tog zakona.

Odredbom člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.

Imajući u vidu navedeno, ne plaća se porez na dohodak građana na zarade na primanja zaposlenog od poslodavca, po osnovu naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada koji su dokumentovani odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom.

Međutim, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, takvo primanje podleže oporezivanju porezom na zarade po stopi od 10%.

Na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, na koju zaposleni ima pravo u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu saglasno odredbi člana 118. stav 1. tačka 1) Zakona o radu (koja se ne smatra zaradom saglasno članu 105. stav 3. Zakona o radu), ne plaćaju se doprinosi za obavezno socijalno osiguranje nezavisno od poreskog tretmana tih primanja prema ZPDG.

Odredbom člana 7. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica (“Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17, 95/18 i 86/19 – u daljem tekstu: ZPDPL) propisano je da se za utvrđivanje oporezive dobiti priznaju rashodi u iznosima utvrđenim bilansom uspeha, u skladu sa MRS, odnosno MSFI i MSFI za MSP, kao i propisima kojima se uređuje računovodstvo, osim rashoda za koje je ovim zakonom propisan drugi način utvrđivanja.

U skladu sa odredbom člana 9. stav 2. ZPDPL, primanja zaposlenog koja se, u smislu zakona kojim je uređeno oporezivanje dohotka građana, smatraju zaradom, uključujući i primanja na koja se do iznosa propisanog tim zakonom ne plaća porez na zarade, priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome su isplaćena, odnosno realizovana.

Prema propisima kojima se uređuje računovodstvo, knjiženje poslovnih promena, između ostalog, na računima prihoda i rashoda, vrši se na osnovu verodostojnih računovodstvenih isprava, pri čemu računovodstvena isprava predstavlja pisani dokument ili elektronski zapis o nastaloj poslovnoj promeni, koja obuhvata sve podatke potrebne za knjiženje u poslovnim knjigama tako da se iz računovodstvene isprave nedvosmisleno može saznati osnov, vrsta i sadržaj poslovne promene. Verodostojnom računovodstvenom ispravom, u smislu navedenih propisa, smatra se računovodstvena isprava koja je potpuna, istinita, računski tačna i prikazuje poslovnu promenu.

Imajući u vidu navedeno, u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, pri čemu je predmetna naknada oporezovana porezom na zarade po stopi od 10%, smatramo da se ista (naknada) priznaje kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome je isplaćena, shodno članu 9. stav 2.

22/06/2020

Rok za usklađivanje pravnih lica i preduzetnika sa novim Zakonom o javnim nabavkama ističe 1. jula 2020. godine.
Agencija za privredne registre podseća pravna lica i preduzetnike koji su registrovani u Registru ponuđača da 1. jula 2020. godine ističe rok za usklađivanje sa novim Zakonom o javnim nabavkama.

Ponuđači registrovani po prethodnom Zakonu o javnim nabavkama u obavezi su da podnesu zahtev za izdavanje potvrde o nepostojanju osnova za isključenje iz postupka javne nabavke, kako bi se uskladili sa novim Zakonom o javnim nabavkama (“Sl. glasnik RS”, br. 91/19) i Pravilnikom o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača (“Sl. glasnik RS”, br. 17/20).

Detaljna uputstva za usklađivanje za pravna lica nalaze se na sledećem linku Obaveštenje i uputstvo registrovanim ponuđačima o obavezi usklađivanja sa novim Zakonom o javnim nabavkama ZA PRAVNA LICA, dok su za preduzetnike uputstva objavljena na linku Obaveštenje i uputstvo registrovanim ponuđačima o obavezi usklađivanja sa novim Zakonom o javnim nabavkama ZA PREDUZETNIKE.

Dokumentacija, koja se podnosi uz zahtev za izdavanje potvrde, propisana je članom 111. stav 1. tač. 1) i 2) Zakona o javnim nabavkama i članom 6. stav 1. tač. 3, 4 i 5. Pravilnika o sadržini Registra ponuđača i dokumentaciji koja se podnosi uz prijavu za registraciju ponuđača. Ova dokumentacija ne može biti starija od dva meseca od dana njenog podnošenja u Registru ponuđača.

Pravna lica i preduzetnici, koji do 1. jula 2020. godine ne dostave navedena dokumenta, odnosno ne izvrše svoju zakonsku obavezu, brisaće se iz Registra ponuđača po službenoj dužnosti, u skladu sa odredbom člana 128. stav 8. Zakona o javnim nabavkama.

Izvor: Agencija za privredne registre

09/06/2020

UREDBA O KRITERIJUMIMA ZA ODREĐIVANJE AKTIVNOSTI KOJE UTIČU NA ŽIVOTNU SREDINU PREMA STEPENU NEGATIVNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOJI NASTAJE OBAVLJANJEM AKTIVNOSTI, IZNOSIMA NAKNADA, USLOVIMA ZA NJENO UMANJENJE, KAO I O KRITERIJUMIMA KOJI SU OD ZNAČAJA ZA UTICAJ FIZIČKIH LICA NA ŽIVOTNU SREDINU: Uvodi se eko-taksa za pravna i fizička lica od 1.200 do dva miliona dinara. Naknada će se plaćati po principu "plati koliko zagađuješ"
Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu prema stepenu negativnog uticaja na životnu sredinu koji nastaje obavljanjem aktivnosti, iznosima naknada, uslovima za njeno umanjenje, kao i o kriterijumima koji su od značaja za uticaj fizičkih lica na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", br. 86/2019 - dalje: Uredba), kojom je definisala eko-taksu za pravna i fizička lica od 1.200 do dva miliona dinara.
To praktično znači da će se ova naknada ubuduće plaćati po principu "plati koliko zagađuješ", koji je definisan Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/2018 i 49/2019). Ujedno je ovim dokumentom konkretizovana i Uredba koja je doneta početkom godine. Ta konkretizacija podrazumeva utvrđivanje tri kategorije delatnosti koje zagađuju životnu sredinu, i to one koje imaju veliki negativan uticaj, srednji i mali. U okviru svake od ove tri kategorije, postoji i dodatna klasifikacija koja se odnosi na veličinu kompanije. Upravo tom klasifikacijom se omogućava da dve kompanije različite veličine, bez obzira na to što su svrstane u istu kategoriju, primera radi velikog zagađivača, neće platiti istu naknadu. Ona koja je velika izdvojiće za eko-taksu dva miliona dinara, a ona koja se tretira kao mikropravno lice - samo 20.000 dinara.
Reč je o domaćinstvima koja utiču na zagađenje životne sredine korišćenjem grejnih uređaja, hemijskih sredstava, proizvoda koji nakon upotrebe postaju otpad. Za njih je predviđena taksa od 1.200 dinara za kalendarsku godinu. Treba da se zna da je sastavni deo Uredbe i tabela kojom su definisane delatnosti koje imaju veliki, srednji i mali uticaj na životnu sredinu. U prvu grupu, između ostalih, spadaju kompanije koje se bave rudarstvom, ali i one koje prerađuju drvo, tekstil i meso, plastiku. U drugoj, odnosno srednjoj, svrstani su uzgoj stoke, prerada voća i povrća, proizvodnja sladoleda, mleka, dok je u treću grupu malih zagađivača svrstana trgovina na veliko i malo. Važno je da je ova Uredba ovakvom kategorizacijom stvorila uslove da eko-taksa ne zavisi od volje lokalnih sredina, već da bude ista za sve i da zavisi samo od stepena negativnog uticaja proizvodnje neke kompanije na životnu sredinu.
Ekološka taksa je do sada naplaćivana po principu "zagađivač plaća" po dva kriterijuma - kvadratnom metru ili bruto ostvarenom prihodu, pa je na lokalu bilo velikih razlika. Ovom Uredbom taksa će se plaćati na osnovu zagađenja koje kompanija prouzrokuje, ako ga pravi - plaća je, ako ne - neće biti izdataka. Drugim rečima, shodno zagađenju koje puštaju u vodu, vazduh ili tlo poput azotnih oksida, sumpor-oksida i tako dalje, određivaće se i visina naknade. Ovakvom naplatom ekološke takse naša zemlju potpuno će ispuniti i standarde Evropske unije u toj oblasti, a povećaće i izdvajanja za troškove životne sredine od 0,8 do jedan odsto BDP-a, što je i prosek Unije.
Iz Vlade Republike Srbije je potvrđeno da je doneta nova Uredba o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje utiču na životnu sredinu.
- Uredba je stupla na snagu 7. decembra 2019. godine, izuzev dela koji se odnosi na odredbu četiri, koja se odnosi na fizička lica, a čija primena počinje od 1. januara 2020. godine - kažu u Nemanjinoj 11.
Cenovnik taksa:
Iznos za delatnosti koje imaju veliki negativan uticaj na životnu sredinu:
2.000.000 - velika pravna lica
500.000 - srednja
200.000 - mala
20.000 - mikro
Iznos za delatnosti koje imaju srednji negativan uticaj:
1.000.000 velika pravna lica
250.000 srednja
100.000 mala
10.000 mikro
Iznos za delatnosti koje imaju mali negativan uticaj:
500.000 velika pravna lica
125.000 srednja
50.000 mala
5.000 mikro
1.200 za fizička lica
* iznos je u dinarima i odnosi se na kalendarsku godinu
Izvor: Vebsajt Blic, Slađana Vukašinović, 12.12.2019.

Address

Belgrade

Opening Hours

Monday 09:00 - 17:00
Tuesday 09:00 - 17:00
Wednesday 09:00 - 17:00
Thursday 09:00 - 17:00
Friday 09:00 - 17:00

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Finansijsko Ekonomski Biro posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Finansijsko Ekonomski Biro:

Shortcuts

Share

Category