15/07/2022
Procenjuje se da je skoro trećina ljudi našeg doba, u nekom trenutku svog života patila od patološkog oblika anksioznosti.
Anksioznost je osećaj zabrinutosti kojoj ne znamo tačan povod. Neodređenog, lebdećeg straha. Prate je brojni fizički i psihički simptomi (dosta ih je, zato pogledajte čitav spisak na našem blogu).
Tipično, teško nam je da procenimo da li je briga koju osećamo racionalna, opravdana, ili nam pak taj osećaj straha koji „se ni za šta konkretno ne može vezati“ samo bespotrebno oduzima na kvalitetu života.
Kako nastaje anksioznost?
Razlikuje se od osobe do osobe.
Među jednim od faktora je uticaj sredine, kako šireg društvenog konteksta vremena u kojem živimo, tako i naše mikrosredine u kojoj svakodnevno funkcionišemo. Mehanizama kontrole stresa koje smo usvojili iz okruženja u kojem smo odrastali. Recimo, ako u porodici imamo nekoga ko pati od anksioznog poremećaja. Ili ako smo u prošlosti doživeli neku traumatičnu situaciju – bićemo joj podložniji.
Još jedan faktor za nastanak anksioznosti je stres, njegovo trajanje i intenzitet.
Rekli smo da je nekada anksioznost prirodna reakcija na stres. U slučaju da je stres veće jačine ili se gomila u manjim količinama, ali je konstantan tokom dužeg perioda (primera radi, u slučaju duge i teške bolesti) – takođe se može javiti anksiozni poremećaj.
Na anksioznost utiču i genetska predispozicija i crte ličnosti. Ljudi koje obično doživljavamo kao „nežne“ ili „osetljive“ podložniji su joj zahvaljujući osetljivosti svog nervnog sistema.
Kombinacija ovih faktora, ipak, različita je od čoveka do čoveka.
Ukoliko želite da se izborite sa anksioznošću i vodite lakši i ispunjeniji život, obratite se našim stručnjacima na [email protected] ili telefone +381 69 30 88 090 ili +381 69 30 88 091.
