13/03/2014
Dodati vrednost proizvodima
Konferencija o hrani koju su u Beogradu organizovali EBRD i FAO okupila je sve interesne grupe iz javnog i privatnog sektora
U savremenom svetu kvalitet hrane sve više dobija na značaju. Pri tome, da ne bude zabune, njena bezbednost za potrošače je nešto što mora biti van svake sumnje, to je „uslov nad uslovima”, pretpostavka koja mora biti ispunjena praktično bez obzira na cenu. Ali, kad je ta osnovna pretpostavka ispunjena, ostaje širok prostor za zadovoljenje različitih i posebnih potreba ljudi. Širom sveta, naime, potrošači žele da znaju više o hrani koju kupuju da bi mogli da naprave dobar izbor, pa u skladu s tim sve više traže precizno obeležavanje i sertifikaciju proizvoda. Tu leži šansa za proizvođače hrane i otvara im mogućnost da svoj proizvod obogate novom, dodatnom vrednošću – bilo da je to geografsko poreklo, način proizvodnje ili nešto treće – što će njihov artikal učiniti specifičnim i prepoznatljivim među hiljadama drugih, sličnih.
U ponedeljak, 10. marta, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), kao i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Vlade Srbije, organizovali su konferenciju pod nazivom “Dodati vrednosti proizvodima”. Ovaj skup zapravo je početak dva zajednička FAO/EBRD projekta koji promovišu efikasne i integrisane tržišne prehrambene lance. Prvi će se baviti kvalitetom i bezbednosnim standardima u proizvodnji mesa, a drugi oznakama geografskog porekla za voće i povrće. Na konferenciji je učestvovao veliki broj proizvođača, predstavnici vlade i njenih insitutucija, FAO, EBRD kao i njihovi agriobiznis klijenti.
Poljoprivreda, valja podsetiti, čini oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije i gotovo četvrtinu ukupnog izvoza (24 odsto); u njoj radi preko 20 odsto zaposlenih. Upravo zbog toga su FAO i EBRD i odlučili da, zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, podstaknu razvoj kvaliteta u proizvodnji mesa i mesnih prerađevina, odnosno voća i povrća.
Konferencija je prilika da naročito proizvođači, kako mali tako i veliki, saznaju više o postojećim strategijama i najboljim praksama za dodavanje vrednosti proizvodima. Jedan od glavnih ciljeva razgovora bio je da se bolje razume kako tradicionalni proizvodi mogu zadovoljiti potrebne standarde, a da istovremeno i potrošač postane svesniji kvaliteta takvog proizvoda. Iskustva iz regiona u tome imaju veliki značaj, jer FAO i EBRD i inače instistiraju na regionalnoj razmeni iskustava u svim projektima kojima se bave.
“Iskustvo organizacija EBRD i FAO u radu na označavanju kvaliteta hrane u Hrvatskoj, Makedoniji, Gruziji i drugim zemljama, pokazuje da je ključ za uspešno ostvarivanje standarda sinergija između države, malih proizvođača i velikog agribiznisa”, izjavio je Miljan Ždrale, viši savetnik u sektoru za agrobiznis EBRD-a.
Za domaće kompanije, poput Carnexa, Foodlanda, Nectara i drugih, koje imaju interesa da svojim snabdevačima pomognu da poboljšaju svoje standarde posebno je zanimljivo da se upoznaju sa praksom Agrokora. Naime, Agrokor je bio glavni partner FAO/EBRD projekta vezanog za proizvode sa geografskim poreklom u Hrvatskoj. Rezultat te saradnje bila je registracija dva proizvoda sa oznakom geografskog porekla: mandarina iz doline Neretve i baranjskog kulena. Uzgajivači Oblačinske višnje predstavljaju jednu od dve grupe proizvođača iz Srbije koji će proći obuku i dobiti pomoć u procesu registracije geografskog porekla za svoj proizvod.
Realizacija pomenutih projekata korak je dalje u prelasku iz faze obezbeđenja i kontrole bezbednosti hrane u fazu brige o kvalitetu, ne samo u Srbiji, nego i u širem regionu. Vlada, kao i mali i veliki proizvođači, učinili su prvi korak ka poboljšanju međunarodne konkurentnosti time što su shvatili značaj dodate vrednosti za plasman svojih proizvoda i poslovni uspeh generalno. Usvajanjem priznatih sertifikacija kojima se diferenciraju proizvodi različitog kvaliteta na međunarodnom tržištu biće ispunjen jedan od ključnih uslova da se produkti srpske poljoprivrede nađu u trgovinama uporedo sa artiklima iz zemalja EU, kako na korist proizvođača iz Srbije, tako i ljubitelja dobre hrane u Evropi.
Oba projekta, uključujući i uvodnu konferenciju, 10. marta, finansira Veliko vojvodstvo Luksemburga.
