07/10/2026
Priča o jednom sunovratu.
Silosi i zgrada našeg mlina – žalosni prizor i svedočanstvo o životu u neka bolja vremena u Stepojevcu. I uprkos svemu, život ovde pulsira mnogo brže nego i u većim mestima u okolini!
Baš juče sam išla poslom u Lazarevac. Rupa! Već! Šta će tek biti za tri godine? Pet? Sledeće što vam predstoji? Da se sa 011 vratite na 014. Ugalj ste pokopali – Gradu Beogradu više ne trebate. Fair enough.
Onde se stvarno desio RESET na 1945. Samo što sad nema hromog Zagorca da vam ponovo podigne industriju – onu koju ste već imali, a doveli ste je do propasti, privatizovali budzašto i prodali strancima u bescenje. Sve srbujući i busajući se u ne-ni-tako-junačke grudi.
Ekonomiju znanja, u nedostatku resursa, nemate, jer ste negde duž p**a izveli zaključak da vam škola ne treba i da vam za vođenje države ne trebaju nikakve kvalifikacije, ni stručnost. Valjda ste zato i spremni da upravljanje državom poverite balavcima ograničenog životnog i još oskudnijeg profesionalnog iskustva. Ni zanimanje još nemaju! A već stručnjaci za sve?! Majstor-kvariši u najavi!
Kad god me put nanese u Lazarevac, usput ošacujem i radove na onom ambicioznom projektu nazvanom „Kolubarski Gazimestan“. Ono pre liči na Skadar na Bojani. Brat-bratu stoji onde deset godina i ne miče! Gradnja se ne pomera s mrtve tačke bar čitavu deceniju! Dovučena je raznobojna mehanizacija – valjda da ostavi utisak na prolaznike – pozeraja radi, ceo prizor već na ringišpil liči, ali ništa sagrađeno nije za sve to vreme! Cirkus živi.
A i da je sagrađen, crkveni kompleks slaba je zamena za industriju. Onog kome je jednog jutra na pamet pala ta bistra ideja treba pitati: - Ne znaš ništa bolje od toga?
Očito da ne. Samo post, molitva i smirenje. I svaki put sve masivniji crkveni kalendar, već krcat novokomponovanim praznicima u režiji tvoraca „slatkog pravoslavlja“, praćen onim ogavnim običajem povlačenja po podu, koji nikad nije postojao u našoj veri.
Samo krotko. Bez mnogo pitanja, naročito ne pravih. Ne dovodi u pitanje poredak – onako je kako oni kažu. Ne pravi od hedonizma najviših crkvenih krugova pitanje. Ne diraj u „svete krave“. Ne pominji sve očiglednije tragove i pokušaje unijaćenja ni u izgledu crkava, ni u verskom obredu. Ne pominji skandalozno osiromašenje zemlje. Ne pominji stanje totalme okupacije u kom se zemlja nalazi.
Nemoj da pričaš o onome što ovde ne valja. Smeš da vidiš, ako baš moraš, al' ne pominji ni u šali! Na stranu što bi onda morao nešto i da preduzmeš, morao bi i da priznaš kako je ovde stvarno.
Kako je ovde stvarno?
„It's even worse than you think“, da se poslužim rečima Dejvida Keja Džonsona!
https://www.facebook.com/biljana.djordjevic.790/
https://www.facebook.com/biljanatravelblog
https://www.facebook.com/biljana.motivation.111
https://www.facebook.com/Online-Motivational-Coaching-105674258196420
https://twitter.com/Biljana72879723
https://www.instagram.com/biliana_mexico/
https://www.linkedin.com/in/biljana-djordjevic-95815a1a/
