13/06/2026
Kada je krenuo u vrtić, navikao se na jednu vaspitačicu i brzo joj zapamtio ime, Ema.
Međutim, ubrzo nam je Ema otišla i za njega su sve vaspitačice bile Ema. Bez obzira na to što bih mu objašnjavala da se vaspitačice zovu drugačije, on to nije prihvatao. Ema.
A onda su mu dale vreme i prostor. Nisu ga forsirale.
Na novogodišnjoj priredbi bi se ukipio u mestu, iako bi kod kuće pokazao celu koreografiju.
Vaspitačica je sa jedne strane bila oduševljena koliko zna, a sa druge joj je bilo žao što to ne pokazuje i u vrtiću.
A onda se konačno oslobodio.
Čim bi pustile muziku, prvi bi ustao.
Počeo je da ih pita kada mu nešto treba.
Počeo je da govori kada mu neko uzima igračku.
A znate kako sam znala da se zaista prilagodio i stekao poverenje?
Vaspitačice više nisu Ema. Sada su Tamara i Joka. ❤️
Nekoj deci ne treba "guranje" da bi se otvorila. Potrebni su im vreme, strpljenje i osećaj sigurnosti da bi stekla poverenje.
Jelena Marušić, psiholog, savetnik za roditelje i porodični psihoterapeut u edukaciji
