Kompas vaspitanja

Directions Website Contact the business

Kompas vaspitanja Contact information, map and directions, contact form, opening hours, services, ratings, photos, videos and announcements from Kompas vaspitanja, Consulting Agency, Kragujevac.

Kompas vaspitanja postoji da deljenjem znanja i iskustva utiče na izgradnju sigurnog i srećnog mesta za vaspitanje dece, da promoviše komunikaciju sa poštovanjem i stvaranje produktivnog okruženja na radnom mestu.

Ne znam da li ste nekad čitali knjige Horhea Bukaja?Volim način na koji kroz inspirativne priče otvara pitanja o kojima ...
12/10/2026

Ne znam da li ste nekad čitali knjige Horhea Bukaja?

Volim način na koji kroz inspirativne priče otvara pitanja o kojima često razmišljamo.

U knjizi „O roditeljima i deci“, koju je napisao sa svojim sinom, postavlja zanimljivo pitanje:

Šta nas pokreće kada poželimo da budemo roditelji?

Horhe izdvaja tri hipoteze.

1. Snaga instinkta

Da li je želja za roditeljstvom deo našeg nagona za očuvanjem vrste? Ipak, danas seksualna želja i želja za roditeljstvom nisu nužno povezane. Majčinski instinkt, kako ga narod naziva, ili očinski, koji je naizgled manje prihvaćen. Međutim, u današnje vreme želje za seksualnim odnosima sve su manje povezane sa namerom da se postane roditelj.

2. Društveni pritisak

Poruka koju društvo dugo šalje jeste da smo, ako nemamo decu, na neki način omanuli u životu. Društvo je dugo podržavalo ideju da je rađanje dece nešto što se podrazumeva, gotovo obavezna stanica u životu.

3. Želja za prevazilaženjem sebe

Potreba da ostavimo nešto iza sebe, nastavimo porodičnu lozu i na neki način živimo kroz svoju decu. Ali da li je to zaista ono o čemu razmišljamo kada poželimo dete?

Ako ove tri hipoteze nisu dovoljne da objasne našu želju za roditeljstvom…

Šta je onda pokreće? Za čime zapravo tragamo kada poželimo dete?

Zanima me šta biste vi odgovorili na ova pitanja. ☺️

O odgovoru do kojeg je Horhe Bukaj došao pisaću u narednom newsletteru.
O odgovoru do kojeg je Horhe Bukaj došao pisaću u narednom newsletteru.

Ako želite da ga pročitate i nastavite da sa mnom istražujete ova i slična pitanja o roditeljstvu, ostavite reč NEWSLETTER u komentaru i poslaću vam link za prijavu. ☺️

„Ja ću ti reći naglas kako razmišljam, a ti mi, molim te, reci da li je dobro za dete kako razmišljam“, rekla je klijent...
10/10/2026

„Ja ću ti reći naglas kako razmišljam, a ti mi, molim te, reci da li je dobro za dete kako razmišljam“, rekla je klijentkinja.
Koliko se radujem ovakvim trenucima u savetodavnom radu! Trenucima kada je osoba spremna da zastane, preispita svoje postupke i aktivno učestvuje u procesu.

Ponekad imam utisak da roditelji dolaze po čarobni savet, rečenicu koja će sve promeniti i rešiti problem.

Međutim, promene se ne događaju samo onda kada dobijemo savet. One nastaju kada zajedno promišljamo, postavljamo pitanja, donosimo zaključke i postajemo svesniji svojih postupaka. Kada ne tražimo samo gotov odgovor, već pokušavamo da razumemo zašto nešto radimo.

I dok sam slušala svoju klijentkinju, pomislila sam koliko je upravo to važno da naučimo i svoju decu.

U svetu u kojem se pojedini ljudi slepo prate, a tuđe mišljenje lako postaje važnije od sopstvenog, jedna od najvrednijih lekcija koju možemo dati detetu jeste da razmišlja svojom glavom.

Da ne prihvata nešto samo zato što je to rekao neko kome se divi.
Da ume da sasluša, postavi pitanje, razmotri različite mogućnosti i donese sopstveni zaključak.

Razmišljaj. Preispituj. Saslušaj. Zaključi.

U knjizi "O roditeljima i deci" Horhea Bukaja i Demijana Bukaja naišla sam na priču o kineskom učitelju čije su mudre reči privlačile brojne učenike.
Hiljade učenika dolazile su da ga slušaju, ali je on jednog dana nestao. Kada su ga konačno pronašli, objasnio je da je postao previše poznat i da je istina koju izgovara postala manje važna od činjenice da ju je upravo on izgovorio.

Ta misao me je posebno zaustavila.

Jer cilj nije da nas deca slušaju samo zato što smo njihovi roditelji. Niti da prihvataju naše reči samo zato što smo ih mi izgovorili.
Niti da prihvataju naše reči samo zato što smo ih mi izgovorili.

Cilj je da im pomognemo da razviju sposobnost da razmišljaju, preispituju i samostalno zaključuju.

Da jednog dana ne moraju slepo da prate ni nas, ni svoje idole, ni bilo koga drugog.

Da veruju sebi. Da imaju hrabrosti da budu svoji.

Da znaju da mogu da pogreše, promene mišljenje i ponovo pokušaju.

Nastavak u komentaru. 👇🏻

Ima nešto u toj spravici.Ne da nam mira.Ne da nam trenutak da pamtimo.Ne sećamo se o čemu smo mislili pre 2s.Ima nešto u...
08/10/2026

Ima nešto u toj spravici.
Ne da nam mira.
Ne da nam trenutak da pamtimo.
Ne sećamo se o čemu smo mislili pre 2s.

Ima nešto u toj spravici.

Sigurno je tamo nešto bitnije
što „ne možemo“ da sačuvamo,
nešto što je toliko važno da ćemo propustiti.
Ima nešto sigurno.

Ali kada se spusti i skloni,
onda tek vidiš i primetiš
stvari koje se dešavaju sada.

Ne možeš da ih SAVE za kasnije.
Postoje oči koje čekaju tvoj pogled
i tvoju pažnju
jer si tom biću
najbitnija i najbitniji na svetu.
Ima nešto u tom biću.
Ljubav. ❤️

Jedna od rečenica koju čujem tokom razgovora sa roditeljima je: „Ne mogu da verujem da roditelj ne reaguje, ne opominje ...
07/10/2026

Jedna od rečenica koju čujem tokom razgovora sa roditeljima je: „Ne mogu da verujem da roditelj ne reaguje, ne opominje svoje dete dok nekog udara, gura, otima igračku, vređa drugo dete...“

I tu zapravo počinje priča o tome šta bismo mi menjali u drugim porodicama.

Možda iz našeg ugla neka porodica izgleda disfunkcionalno upravo zato što se u našoj porodici ne ponašamo na taj način.
Međutim, porodice funkcionišu na veoma različite načine, ponekad toliko različito da nam je njihov način funkcionisanja potpuno stran.

Svaki porodični sistem ima svoja pravila, granice (propusne, krute ili jasne) i uloge. Ono što spolja izgleda kao haos, iznutra često ima svoju funkciju i služi održavanju ravnoteže tog sistema.

To, međutim, ne znači da je svako ponašanje prihvatljivo samo zato što je deo nečijeg porodičnog sistema.

Ako nam ponašanje druge osobe stvara problem, a ona sama u njemu ne vidi ništa loše, mi ne možemo da je nateramo da se promeni. Možemo joj skrenuti pažnju, reći kako njeno ponašanje utiče na nas i proveriti postoji li spremnost da nešto promeni.

Ali šta ako ne postoji?
Šta ako osoba ne vidi problem, ne oseća potrebu da nešto menja, a njeno ponašanje i dalje ugrožava nas ili naše dete?

Tada pitanje više nije: „Kako da promenim nju?“
Već: „Šta ću ja uraditi?“

Jedna mama je podelila situaciju iz parka u kojoj je jedan dečak pljunuo njeno dete. Njegovoj mami je to bilo smešno i nije reagovala.
Kada se slična situacija dogodila njenom sinu, više joj nije bilo smešno.

Ovakve situacije dobro pokazuju koliko različito možemo doživljavati isto ponašanje kada se ono događa drugome i kada se događa nama.

A kada na ponašanje koje nas ugrožava izostane reakcija, ono vremenom može početi da se normalizuje. U odnosu ili grupi može postati „nešto što se jednostavno dešava“, umesto ponašanja za koje postoji odgovornost.

Odgovornost zahteva svest o uticaju sopstvenog ponašanja na druge. Kada izostane odgovornost, izostaje i reciprocitet pravila.
Tada se lako stvara pravilo: jedno važi za mene, a drugo za druge.

Nastavak u komentaru...

Razvod označava kraj partnerskog odnosa i bračne zajednice, ali ne i prestanak roditeljske uloge.Ovo će biti tema naredn...
28/09/2026

Razvod označava kraj partnerskog odnosa i bračne zajednice, ali ne i prestanak roditeljske uloge.

Ovo će biti tema narednog newslettera.

Ako želite da pročitate više o tome kako razgovarati sa decom o razvodu, kako im pomoći da razumeju promenu i kako sačuvati njihov odnos sa oba roditelja, možete se prijaviti za newsletter.

Pošaljite mi u poruci NEWSLETTER ili se prijavite putem linka u opisu profila.

Deca svet upoznaju otvoreno. Sa poverenjem, radoznalošću i spremnošću da upoznaju ljude.Kada odrastaju uz ljubav, zaštit...
25/09/2026

Deca svet upoznaju otvoreno. Sa poverenjem, radoznalošću i spremnošću da upoznaju ljude.
Kada odrastaju uz ljubav, zaštitu i sigurnost, imaju važnu osnovu iz koje mogu da istražuju svet.
Ali svet nije uvek sigurno mesto, a ljudi nisu uvek onakvi kakvima se predstavljaju.
Zato deci, postepeno i u skladu sa njihovim uzrastom, dodajemo i zrna istine.
Ne da bismo ih uplašili. Ne da bismo ih naučili da nikome ne veruju.
Već da bi naučila da prepoznaju različita ponašanja, razumeju svoje granice i znaju da mogu da potraže pomoć kada im je potrebna.
Na prvom slajdu ostavljam nekoliko primera rečenica koje mogu biti početak takvih razgovora.
Važno je sačuvati otvorenost prema svetu. Tako gradimo odnose, proživljavamo različita iskustva, pružamo sebi prilike i rastemo. Istovremeno, važno je razvijati sposobnost prepoznavanja kada je potrebno zaštititi sebe.
Ovaj post je nastao inspirisan scenom iz serije Mala kuća u preriji. Little House on the Prairie®

Tokom konsultacija primetila sam da se jedna tema često ponavlja kod roditelja:„Zašto je moje dete tako sebično?“Nekada ...
17/09/2026

Tokom konsultacija primetila sam da se jedna tema često ponavlja kod roditelja:

„Zašto je moje dete tako sebično?“

Nekada čujem i: „Zašto je tako nezahvalno?“

Pijaže je govorio o egocentrizmu dečjeg mišljenja, karakterističnom za period od 2. do 7. godine.

Dete je egocentrično, odnosno njegovo shvatanje sveta u ovom periodu nije sebično, već je prvenstveno usredsređeno na njega samog.

Još uvek mu je teško da se „izmesti“ iz sopstvene tačke gledišta i zamisli kako ista situacija izgleda nekome drugom.

Ono polazi od:

Ja vidim.
Ja znam.
Ja osećam.

I lako pretpostavlja da i drugi vide, znaju i osećaju isto.

Sposobnost da zastane i pomisli:

„Čekaj, a kako ovo izgleda iz njegove perspektive?“

razvija se postepeno.

I tu roditelji imaju značajnu ulogu.

O tome pišem u današnjem newsletteru. Ako želiš da ga pročitaš, ostavi u komentaru reč NEWSLETTER i šaljem ti link za prijavu.

Zamisli da voziš kroz gustu maglu.Ne vidiš put ispred sebe. Ne znaš tačno gde je ivica.Kako se osećaš?Nesigurno? Uplašen...
14/09/2026

Zamisli da voziš kroz gustu maglu.
Ne vidiš put ispred sebe. Ne znaš tačno gde je ivica.
Kako se osećaš?
Nesigurno? Uplašeno? Napeto?
A onda ugledaš bankinu sa strane p**a.
Magla nije nestala. Put nije postao lakši. Ali sada znaš gde je granica. Znaš dokle možeš.
I verovatno se osećaš bar malo sigurnije.

Slično je i sa granicama koje postavljamo deci.

Roditelji ponekad imaju nedoumice u vezi sa postavljanjem granica. Da li sam previše strog/a? Da li treba da popustim? Da li detetu ostavljam dovoljno slobode?

A ono što znamo jeste da su deci potrebni i toplina i struktura.

Potreban im je odnos u kom će biti viđena, saslušana i prihvaćena, ali su im potrebne i jasne granice unutar kojih mogu da istražuju svet oko sebe.

Zato granice ne moraju da budu grube da bi bile jasne.

Možemo da razumemo da je dete ljuto zato što nešto ne dozvoljavamo i da ipak ostanemo pri svojoj odluci. Možemo da uvažimo njegovu želju, a da ne kažemo „da“. Možemo da budemo nežni i istovremeno jasni.

Ali postoji još nešto važno.

Granice se ne postavljaju van odnosa.

Poverenje se gradi vremenom, kroz našu pouzdanost i doslednost. Kada dete ima iskustvo da smo tu, da ga volimo i štitimo, lakše će prihvatiti i onda kada mu kažemo „ne“ ili postavimo granicu koja mu se ne dopada.

A granice koje postavljamo dok su deca mala imaju još jednu važnu ulogu.

Dete kroz njih postepeno uči da razume pravila, da upravlja svojim ponašanjem i da vremenom postavlja granice samom sebi. Drugim rečima, ono što u početku dolazi spolja, od nas, postepeno postaje deo njegove samoregulacije.

I tu je važno da ne pomešamo granice sa kontrolom.

Cilj nije da mi uvek određujemo kuda će dete ići.

Kako raste i postaje sposobnije da preuzima odgovornost, tako mu ostavljamo sve više prostora da bira, odlučuje, pogreši i pokuša ponovo.

Jer cilj granica nije da dete nauči da ga mi kontrolišemo, već da vremenom nauči da upravlja sobom.



vaspitanje.com

Za decu su prepreke samo izazovi koje će pre ili kasnije naučiti da zaobiđu.Zato same aplikacije i zabrane nemaju puno s...
28/07/2026

Za decu su prepreke samo izazovi koje će pre ili kasnije naučiti da zaobiđu.

Zato same aplikacije i zabrane nemaju puno smisla bez našeg usmeravanja, razgovora, objašnjenja i slušanja deteta.

Aplikacija postavlja granicu na ekranu, ali roditelj gradi odnos u realnom životu.

Kakva su vaša iskustva sa aplikacijama za roditeljsku kontrolu? Da li ih koristite?

Pripremajući ovih dana predavanje koje ću održati u Kraljevu na temu „Roditeljstvo u digitalno doba“, razmišljam o pitan...
22/07/2026

Pripremajući ovih dana predavanje koje ću održati u Kraljevu na temu „Roditeljstvo u digitalno doba“, razmišljam o pitanjima koja danas muče gotovo svakog roditelja.
Koliko vremena dete sme da provede uz telefon?
Kada je pravo vreme za društvene mreže?
Kako da ga zaštitimo od svega što ga čeka na internetu?

Ali možda je još važnije pitanje:

Kako da ga naučimo da jednog dana samo donosi dobre odluke?

U sutrašnjem newsletteru pisaću upravo o tome. Zašto ograničenja sama po sebi nisu dovoljna i šta, pored njih, možemo da uradimo kako bismo kod deteta razvijali odgovoran odnos prema ekranima.

Ako još nisi prijavljen(a), napiši u komentaru NEWSLETTER i poslaću ti link za prijavu.

Address

Kragujevac

Opening Hours

Monday 09:00 - 17:00
Tuesday 09:00 - 17:00
Wednesday 09:00 - 17:00
Thursday 09:00 - 17:00
Friday 09:00 - 17:00

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Kompas vaspitanja posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Business

Send a message to Kompas vaspitanja:

Shortcuts

Share

Category