11/09/2025
Trenutno jedva. Evo najiskrenije.
Dan mi kreće tako što se probudim pola sata pre svih kako bih popila kafu na miru i pročitala koju stranicu knjige, jer mi to mnogo ujutru prija.
Nakon toga budim decu, spremam ih za školu i vrtić i razvozim.
Suprug ide dosta ranije na posao, tako da od njega u tom periodu retko da imam pomoći.
Kada stignem kući spremam sebi doručak i nakon toga se bacam na posao, nekada je to home office, nekada se izmestim, kako mi paše tog dana.
Ima i dana kada nemam snage za posao, već moram da se vratim u krevet nakon što decu razvezem. U ovom periodu su me glavobolje dosta popustile, ali su prisutne i dalje. I ovo mi je možda najteže bilo da prihvatim, da prosto ne može da bude kako ja zamislim, već kako telo i bebana traže tog dana.
Oko 14h krećem po decu u boravak i vrtić. I u principu nemam šta dalje ni da ti pričam, ali svakako se obaveze nastavljaju. I treninzi i sportići i ručkovi i večere i igranja i spremanja… Nabavka, kupovina, kafa, sastanak, pregledi kod lekara, uvek ima nečega u toku dana.
Suprug mi je zaista velika podrška, ali prosto neke stvari su samo mameće.
Ono što mi mnogo olakšava celu situaciju je ženica koja mi pomaže oko kuće i moja mama koja uskoči kad nekog treba pokupiti, pričuvati, skuvati. Zlata vredno.
Ali šta je poenta celog ovog posta?
Ja sam ovakvu svoju trenutnu situaciju prihvatila. Profesionalno nisam tamo gde sam želela i planirala da budem, ali znam da će jednom doći jer ja od svojih snova nisam odustala. Samo su se prioriteti promenili.
I to želim i tebi da kažem, balans prioriteta u životu je ključan za tvoje zadovoljstvo i uspeh. Ne može svega da bude odjednom, sasvim je prirodno i normalno. Ali ti moraš da budeš u redu sa tim. U miru sa tim. 💆🏻♀️
Meni je agilni mindset u tome najviše pomogao, potpisujem.
