Биографија Саше Јанковића
Саша Јанковић је рођен 1970. године у Лозници. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1996. године. На Факултету политичких наука Универзитета у Београду завршио је 2005. године специјалистичке студије и стекао звање специјалисте за националну и глобалну безбедност.
Објавио је више научних и стручних радова на српском и енглеском језику, међу којима су
:
“Intelligence/Security Systems of Serbia and Montenegro“ (у Anja Ebnöther, Philipp Fluri and Predrag Jurekovic (eds), Security Sector Governance in the Western Balkans: Self-Assessment Studies on Defence, Intelligence, Police and Border Management Reform, Austrian National Defence Academy and DCAF in co-operation with PfP-Consortium, 2007).
“The Status of Serbia’s Intelligence Reform and its Challenges” (у Anja Ebnöther, Ernst Felberbauer and Mladen Staničić (eds), Security Sector Reform in South East Europe - from a Necessary Remedy to a Global Concept, Austrian National Defence Academy, DCAF and the PfP Consortium, 2007).
„Парламентарна контрола служби безбедности“ (Српска правна ревија, 2008).
„Локални омбудсмани у Србији” (Локална самоуправа – прописи и пракса, 4/2010).
„Начело опортунитета у раду Заштитника грађана” (Правни записи, 2/ 2012).
Саша Јанковић је каријеру почео 1994. као новинар у агенцији Бета, где је радио до 1997. године, да би потом постао стручни сарадник у Министарству за омладину и спорт (до 2000). Од 2000. до 2001. био је секретар Савезног министарства спорта, а од 2001. до 2003. помоћник савезног секретара за спорт и омладину. Од 2003. до избора на функцију Заштитника грађана, био је национални правни саветник у Одељењу за демократизацију Мисије ОЕБС-а у Београду.
Посланици Народне скупштине Републике Србије изабрали су Сашу Јанковића 4.августа 2012. године за заштитника грађана у другом, петогодишњем мандату. За реизбор Јанковића су гласале све посланичке групе у Скупштини.
Саша Јанковић је први пут изабран у јуну 2007. године већином од 143 гласа на функцију Заштитника грађана.
За свој допринос и залагање у заштити и унапређењу људских права и демократског напретка Србије у функцији заштитника грађана добио је бројна признања међународне и домаће стручне јавности:
2016. године: „Добар пример Новог оптимизма" (Удружење Нови оптимизам), „Повеља за грађанску храброст" (Фондација Драгољуб Стошић), „Личност године“ (недељник Време), "Личност 2015." (портал Журналист);
2015. године: „Витез позива“ (Лига експерета – LEX), „Међународна награда за толеранцију" (Фондација Плави Дунав), „Комуникатор године" (Друштво Србије за односе са јавношћу), „Допринос године Европи“ (Европски покрет у Србији), „Шетач“ (Проактив за грађански активизам), „Национални орден за заслуге у рангу витеза“ (Република Француска);
2013. године: „Прави мушкарац“ (Центар 8 са сарадницима);
2012. године: „Допринос године Европи“ (Европски покрет у Србији), Признање Удружења судија прекршајних судова;
2011. године: „Личност године“ (ОЕБС), „Најевропљанин Србије“ (Прва европска кућа), Признање Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности за посебан допринос у афирмисању права на приступ информацијама.
