Mirela Pavlović - psihoterapeut

30/07/2026

Rambo Amadeus: O uspehu i neuspehu

28/07/2026

Online veze: Zašto se na kraju osećamo prevareno?

Svako ljudsko biće ima potrebu da voli i bude voljeno. Međutim, zbog načina života, istina je da se često, čak i u masi ljudi, osećamo usamljeno, nepripadajuće, neadekvatno.

Virtuelni prostor pruža mogućnost da delove sebe ili svog života koje ne smatramo reprezentativnim - prikrijemo. Da neprijatna osećanja, kao što su nesigurnost, stid, bes, tuga, povređenost... sačuvamo samo za sebe. Imamo dovoljno vremena da nezgodne istine ipak prećutimo ili reuokvirene ponudimo drugoj strani.

Sa te druge strane opet dolazi nekakav minimum informacija, iz mora svih informacija o datoj osobi, koje ta ista osoba pažljivo selektuje, oblikuje, a zatim i plasira. Taj probrani (ali skromni) materijal naš mozak će imati potrebu da spontano i proizvoljno nadopuni. Što smo gladniji ljubavi, skicu ćemo docrtavati širim potezima i puniti lepšim i rascvetanijim bojama.

Ograničenost pune čulne percepcije je sjajan saučesnik u ovoj samoobmani.

Na osnovu tek nekoliko utisaka ili informacija, počinjemo nekritički da pletemo priču koja daje nadu da će naše najveće gladi i potrebe uskoro biti zadovoljene. Osoba preko p**a možda radi to isto. Možda sa dobrom namerom, ali možda će i loviti u mutnom, i tendenciozno, korak po korak, sprovoditi strategiju kojom će zadobiti određenu korist.

Jedna od najstarijih priča na svetu. Osoba koja je žedna, i naspram nje osoba koja (samo) izgleda kao da bi je mogla napojiti.

Za punu ljubav, potreban je pun doživljaj i vreme.

Za strip je dovoljan i skroman kroki.

Sami biramo.

Svi problemi, lične nesigurnosti, veštine koje čekaju da ih razvijemo, iskustva koja traže da ih isprocesuiramo i integrišemo, tuge i radosti koje čekaju da budu proživljeni... i dalje će biti tu, i čekati da se vratimo iz sveta fantazije i prionemo na domaći zadatak - svakim danom biti pomalo opremljeniji, svesniji, prisutniji, nego juče... jer sve što ne raste - neminovno propada, i naposletku umire.

I jer sve što raste, ima šansu da se stvarno oplodi, i u tom smislu otelotvori u svom punom sjaju!

23/03/2026

27/01/2026

𝐓𝐀𝐍𝐊𝐈𝐇 𝐙̌𝐈𝐕𝐀𝐂𝐀 𝐙𝐀 𝐌𝐀𝐆𝐀𝐑𝐂𝐀 [priča iz života]
⭕️ Ne znam kako vi stojite sa bivanjem magarcem, ali ja baš više nemam ni onih živaca tankih ko končići, a pogotovo ne onih debelih - za sve vrste magarčenja, kojima je mali čovek izložen, u svom svakodnevnom životu. Kud god i kako god da pogledaš, krajnji korisnik je uvek onaj koji plaća sve ukupne rizike, svih prethodnih riba u lancu ishrane. Njegov rizik ne pokriva niko. Ista stvar je i sa nama psihoterapeutima. Ako neko misli da su terapeuti pošteđena vrsta, grdno se vara. Tek su trapeuti posebna vrsta ovaca za šišanje. Jer terapeuti su uglavnom neki fini, introvertni ljudi, empatični, trpeljivi, puni razumevanja, radoznali, željni znanja i puni poverenja. Lako ih je šišati. Samo zabaciš udicu na kojoj piše - jedina tehnika koja će ti ikad trebati u radu sa klijentima... i on je pečen. Međutim, ni ovce, to jest magarci (makar ne svi) nisu ono što su nekad bili. Kažu da šaran i po tri godine pamti mamac koji je jednom video. U tom smislu, moglo bi se reći da magarci lagano sustižu šarane. Evo na primer ja.

Od korone naovamo, izgleda kao da su mnogi psihoterapeuti toliko podigli cene i apetite, da sve manje rade sa klijentima, a sve više sa svojim kolegama, kojima dele svoje specifično znanje, kroz razne vrste edukacija, kurseva, i sl. A naslovi - sve bolji od boljeg! Kako odoleti? I kome odoleti? Ipak.

Postoje stručnjaci kod kojih je sve transparentno, i oni su realno, i u narodu (ne nužno i medijima) - najomiljeniji. Ljudi osećaju da su iskreni, da nema malih i velikih slova, skrivenih troškova, nerealnih iznosa, dimnih zavesa i velikih praskova od (šatro) sadržaja, već čist račun, duga ljubav. Pa još malo preko toga. Znanja, poštovanja, saosećanja, ljubavi ka profesiji i saputnicima na tom putu. Njima mi nije žao da dam novce, koliko god da traže, ali njih je svega nekolicina.

Drugu grupu čine izvikani prodavci magle, pune su ih društvene mreže, njima nikada i nisam pala u iskušenje da dam makar i neki simboličan dinar (hvala Bogu, bar nešto). Puna su ih usta i fidovi sebe, sebe, i opet (pogađate) - sebe!

Ali ima i onih koji su dobro zamaskirana pošast. Zakače se... ⬇️

23/01/2026

⭕️ 𝐊𝐀𝐊𝐎 𝐓𝐑𝐄𝐂́𝐈 𝐔 𝐎𝐃𝐍𝐎𝐒𝐔 𝐂̌𝐈𝐍𝐈 𝐔𝐒𝐋𝐔𝐆𝐔 𝐒𝐕𝐈𝐌𝐀, 𝐎𝐒𝐈𝐌 𝐒𝐄𝐁𝐈 [priče iz prakse]:
Oni su u braku već neko vreme. Imaju decu. Naizgled dobar život, ali svakodnevica uzima danak. Odnosi postaju hladni. Tako se događa da na scenu stupa treći. U tom drugom odnosu, strasti počinju da bujaju, suprug se seli, žena uplovljava još dublje u svežu ljubavnu priču, što sve vodi ka ideji o zajedničkom životu i novom happy end-u.

Međutim...

Naizgled potpuno iznenada, nakon nekakvog manjeg nesporazuma sa novim dečkom, supruga se vraća suprugu. Treća osoba ostaje zaprepašćena nastalim preokretom. Bilo kako bilo, veoma brzo, stara bračna idila ima novi glanc, a treći u odnosu panično vuče poteze očajnika, u pokušaju da povrati svoju poziciju.

Da li mu polazi za rukom?

Ne. Zašto ne?

Zato što nesvesne (i zato skrivene) dinamike imaju velikog udela u onome što se dešava. A šta se dešava?

U ovoj novoj konstelaciji, bračni par je (makar privremeni) pobednik. Jedini realni gubitnik u ovoj igri je muškarac sa strane.

Ona je dobila pažnju čak dva muškarca, koja se sada bore za nju. I dok je tako, taj brak će imati gorivo, na osnovu koga će funkcionisati sa mnogo više vatre nego inače. Dodatno, njena lična nesigurnost spram sopstvene vrednosti je (privremeno) neutralizovana. Suprug, sa druge strane, lik je koji se oseća pobednikom jer je nadmudrio mlađeg, poželjnijeg muškarca, koji možda nema to iskustvo i novac, ali ima strast koja pripada mladosti. I sve dok spoljni momak grebe na vrata, muž može zadovoljno da se smeška i gladi bradu, iz topline svog novog-starog doma.

Treći ostaje poražen, sa dilemom - šta bi sa onom vanvremenskom ljubavlju?

Ako uspe da smogne snage da potpuno izađe iz ove priče, saznaće. To je jedini način da skrivene dinamike jednog odnosa izađu na površinu.

Kad se podvuče crta, mlad čovek je naučio svoju lekciju, a bračni par dobija šansu da se zagleda u stvarne lične i probleme svog odnosa, i može (ovog p**a zaista) ući u odnos, koji dobija stvarnu šansu za 𝐡𝐚𝐩𝐩𝐲 𝐞𝐧𝐝.

18/01/2026

Sigurna sam da svaka žena zna bar jednog Tonija. One, mudre rođene, verovatno samo iz daleka. Sa bezbedne udaljenosti, svakako. Neke druge, opet, zaintrigirane šarmom večitog dečaka, usude se da takvog muškarca pogledaju i iz bliza. Ali samo pogledaju. Brzo bi shvatale da iza nestašnog čuperka, sanjivog pogleda i džepova punih praznih obećanja - nema ničeg. Međutim, mi, koje smo o ljubavi učile iz knjiga, jer je nije bilo nigde bliže, tu, oko nas, na žalost, umele smo da progutamo tu udicu lukavo sakrivenu iza drskog osmeha, ležernog stava i usta punih priča (o sebi, naravno, uvek samo o sebi), i omamljeno ostanemo duže, mnogo duže, od onoga što bi bilo dobro po nas. Opet, budile bismo se. A buđenje iz kome baš ume da boli. I odlazile.

Ali, šta je sa onima koje su ostale...?

Šta je sa svim onim ženama koje, uprkos trajanju, ne prepoznaju nepogrešivu samoživost muškarca pored sebe. Koje najlepši komad i dalje uporno ostavljaju njemu. I samo njemu. Koje nikada ne uzimaju daljinski u svoje ruke, kada je on tu. Koje nikada ne postavljaju pitanja, jer za njega je svako njeno pitanje glupo. Koje odbijaju da primete da najbolje košulje već odavno ne oblači zbog njih. Kao ni dobro raspoloženje. Ili osmeh. Koje u praznim očima kojima je gleda, kada je gleda, ako je uopšte gleda... ne vide ništa osim prezira. Koje ne primećuju da su ostale same, čak i bez sebe, tužno nasukane na krhotine onoga što je nekada bio njihov život, život koji obećava... a sada bez ikakve nade na pomilovanje.

Zato po ko zna koji put pomišljam, kako bi bilo divno, zaista divno da u školi razgovaramo i o životnim istinama, od kojih je jedna i ta da izbor partnera može da ti odredi smer i sudbinu čitavog života, pa čak i da ga dovede do tragičnog kraja.

Kako glup način da se odigra taj jedan jedini ples koji nam je dat, zar ne?

27/09/2025

Iako ni struju ne vidimo i ne možemo opipati, baš kao ni bol, ipak se vrlo čuvamo da ne dođemo u direktan kontakt sa mogućim izvorima električne energije, priznajući na taj način njenu snagu i svoj strah, dok je bol druga priča.

Zapravo, nemamo ni približnu predstavu o tome, koliko psihička bol može da bude porobljavajuća, i samim tim opasna; čak toliko, da čitav naš životni vek nemilosrdno odredi i veže uz sebe, ne dozvoljavajući nam da ikada udahnemo stvarnu slobodu i sve boje postojanja.

Nije li onda neobično da emotivnu bol nipodaštavamo. Ne priznajemo. Potcenjujemo. Iako ima iste razarajueće efekte, po naš život.

Istina, prva u bukvalnom, dok druga u simboličkom smislu.

Jer od jedne umiremo fizički, a od druge psihički...

🎬 Kako to praktično izgleda, možete doživeti u sjajnoj ruskoj seriji "Okidač/Trigger" (2020 - ...). Priča prati psihoterapeuta, koji praktikuje potpuno neobičan (realno postojeći) psihoterapijski pravac, tzv. provokativnu psihoterapiju, čija je suština - provokacija. Uzbudljiva, izazivajuća, često ironično duhovita, svakako paradoksalna, empatična intervencija... koja, preko katarze, vodi do oslobođenja!

08/09/2025

RIZICI

Smejati se znači - rizikovati da ispadnete budala.
Plakati znači - rizikovati da ispadnete sentimentalni.
Približiti se nekome znači - rizikovati bliskost.
Razotkriti svoja osećanja znači - rizikovati razotkrivanje svog istinskog ja.
Izložoti svoje ideje i snove pred gomilom znači - rizikovati njihov gubitak.
Voleti znači - rizikovati da va ljubav ne bude uzvraćena.
Živeti znači - rizikovati smrt.
Nadati se znači - rizikovati beznađe.
Pokušati znači - rizikovati neuspeh.

Ipak, rizikovati se mora, jer najveći rizik u životu je ne rizikovati ništa. Osoba koja ne rizikuje ništa, nema ništa i nije ništa. Možda će izbeći bil i tugu, ali ona jednostavno ne može da uči, da oseća, da raste, da voli - da živi. Zarobljena u svojoj izvesnosti, ona je rob, nema slobode. Samo onaj ko rizikuje je slobodan.

- nepoznat autor -